SRPSKI ODISEJ
(posveta Panonskom mornaru)
Gledam Pakrac, Knin i Liku
s Fruške Gore
gledam tako a u duši lom
tu je nekad kažu knjige - bilo Srba
a sad ih je malo ostalo...
Rođeni sam srbo-ćetnik ko Kapetan
il' još bolje kao Robin Kuk -
u Srbiji usred gliba nisam sretan
nasankan u ratu Srpski vuk...
Mog Roda nema i ne znam šta da radim
moj sin mi kaže da ni Šiptar nije loš -
mog Roda nema al još živim u nadi
da možda ipak negde srešćemo se još.
O gde baš mene da tako nešto snađe
ovo je priča i za suze i za smeh -
poneki čovek možda ostane bez braće
ali bez Roda to je izuzetan peh.
Tomislav Trbojević
|
