Postavili smo carine 
prema Crnoj Gori i Kosovu. 
To se, valjda, zove 
funkcionalna federacija.

Aleksandar Čotrić

PISMO CRNOGORSKOM PRIJATELJU

Šta 'oćeš, lenčugo?!
'Oćeš državu, a ?! To bi ti hteo, lelemude, da imaš svoju privatnu državu! Samo ti još to fali! Nije ti dosta što imaš divno more i one divne planine, nije ti dosta što imaš dobra kola i mobilni, nije ti dosta što imaš veću platu i to u markama. Ma jok! 'Oćeš državu! Ništa manje! I to, pazi ti njega, neće običnu, nego baš samostalnu državu!

A čime si ti to, lenčugo jedna nezahvalna, zaslužio? Šta si ti uradio, pridoneo, prilo- žio, da bi imao svoju državu?! Ništa! Ja ću ti reći!! Ništa ti, lenji Gašo, nisi uradio. Prstom ti nisi mrdnuo! Sedeo si pod smok- vom, pušio skupe cigare koje i švercuješ, pio "Nikšićko" pivo i lozovu rakiju, i otimao naše pare. Da, da, dripac jedan, pljačkao si nas trudbenike, nas udarnike, koji smo teškom mukom štedeli svaki dinar da bi mogli da se malo odmorimo na tvom bo- gomdanom moru. Ti si nas, lešinaru, sače- kivao još na stanici, odvlačio u neke mem- ljive jazbine sa pogledom na prostrt veš, naplaćivao papreno svaki gutljaj i zalogaj, svaku kap i zračak. Drao si nas, gulikožo, a da pri tom iz svoje hladovine nisi mrdao.

Mi se nikad nismo bunili. Nikad. Ni što je krevet truo, ni što nema vode, što ne radi kupatilo, nismo se žalili ni što nam našu hranu prodaješ tri puta skuplje. Nikad ni jednu reč nismo rekli. Davali smo i šakom i kapom, i kad treba i kad ne treba. Ali sad si preterao! Sad si prevršio meru! Sve nam uzmi, bre, sve nam traži, al' nam državu ne diraj!

Država je nama, razbojniče, smisao života. Suština života. Razlog života. Nas ne inte- resuju sitna ljudska zadovoljsta, pare, ku- će, kola, čak ni porodica. Nas interesuje samo država. Mi za državu ubijamo i mi za državu ginemo. Znaš li ti, otpadniče, da smo mi sahranili više ljudi zbog države ne- go što ta tvoja jada ima stanovnika. Znaš li ti da se mi godinama danonoćno borimo za državu i to sami protiv svih i sami protiv celog sveta. Ništa nama nije teško i straš- no kad se o državi radi. I sad si ti, umo- bolni, našao nama, NAMA bre, da tražiš državu!

YU HAPPYGRAMI

Jača su dvojica nego sam Radojica, sami sebi velimo... i uporno se delimo!	*
*	Srbi i Crnogorci čine jednu naciju: kao stvoreni su za konfederaciju!
Nismo se sa Šiptarima samo u jednom složili: dok smo se mi delili, oni su se množili!	*

Rade Jovanović

Srbi su žrtve velikih sila.
Najviše velike Srbije!

Rade Jovanović

Moramo te ubiti, nema nam druge. Ništa nemoj da se čudiš i zgranjavaš, moramo da te ubijemo. Nema priče, nema razgo- vora, pusti ti to. Šta ima da pričamo sa separatistom? Moramo te ubiti.

A prvo ćemo da te izgladnimo. Nećemo ti dati ni leba, ni mleka. Ako ne crkneš od gladi, ukinućemo ti lekove. A ako ne crk- neš ni od boleština, moraćemo da te ubi- jemo konkretno. Mora tako s' tobom.

Zato ti poslednji put kažem: ostavi se ćorava posla! Ne pominji državu, ne traži državu, ne maštaj o državi. Ti si sa na- ma, i sa nama moraš ostati. Ti si nama jedini ostao, i ne možemo te pustiti. Ako ti odeš, mi više nismo mi. Kakva nam je to država u kojoj smo mi sami. Nismo mi to naučili, nismo mi na to spremni, nismo se mi za to borili. Nama je država vredna samo ako nismo sami. Takvi smo ti mi ljudi.

Nemoj da se zavaravaš što su nam svi otišli. Nemoj da te to povuče. Nemoj da ti se učini da je to lako. Svi koji su od nas otišli još ližu krvave rane. Više smo ih pobili nego što ti imaš kose na glavi. Nemoj da se zavaravaš da je to tako la- ko i jeftino. Skupa je to cena i plaća se glavom.

Nemoj otići. Ti si nam jedini ostao. Biće nam lepo zajedno. Živećemo kao nekad. Ti sedi u hladovini koliko hoćeš, pijuckaj pivo, puši i uživaj. Mi ćemo pošteno sve plaćati, donosićemo ti sira i kajmaka, bi- će i dobre šljive, nikad ti kusur nećemo tražiti, nikad konobara nećemo zvati. Bi- će opet kao nekad. Samo nemoj otići. Nemoj, molim te.

Mi ne možemo sami sa sobom.

Slobodan Simić

Za nas postoji samo jedan put.
Upravo ga tražimo!

Dragan Rajičić