DEUS EX MACHINA

S neba, u korpi, Bog se na zemlju spustio. Iz vazduha, na konopcu, me- đu publiku poslao reč. Onu pravu. Naj- svetiju. Ljudi je izgovaraju, prvo šapa- tom, a zatim sve glasnije, sve stras- nije. S njom na usnama među one dru- ge, znamo kakve, pojuriše. Da im tu reč bratskim poljupcem prenesu. Kako je izgovore, desetostruki eho na sve strane je raznosi.

Oni što se iz bratskog pohoda živi vra- tiše, skupiše se ispod korpe. Drugu reč, onu pravu, svetu, Bog na konop- cu spusti među njih. S njom u srcu na sve strane jurnuše. Kako je izgovore, petostruki eho na istok se širi. 

Neki i to preživeše. Bog iz korpe oštro ih pozva. I treću reč, onu pravu, na konopcu spusti među njih. Publika ot- vara usta i treću reč, onu pravu, ne- mo vrišti. Eho se ne čuje. Zemlja je za to sada suviše mala. Nad binom praz- na korpa lebdi. Gledaoci sa svih strana s rečju ka njoj idu. 

Šta li to na konopcu visi?

Đorđe Otašević

Nema potrebe 
da menjate optužnicu.
Dovoljno je da 
sudije i optuženi 
promene mesta!

Rade Jovanović

NOVI ČOVEK

Bačen je. Na đubrište istorije, u nedo- điju i nepomen. Možda je još ovde, ali kao da nije. Koga je još briga gde je i da li je! Mi smo tu i pravimo novi svet. A za to nam treba novi čovek. Stari je pokazao kakav je. Novog ćemo čoveka vlastitim rukama napraviti, od brašna ga umesiti. 

Mesimo ga, mesimo. Testo u vrelu rer- nu stavimo. Novog čoveka nestrpljivo očekujemo. Iz rerne ubrzo brašnjave glave proviruju. I ne znamo zašto nam se tako poznate čine.

Đorđe Otašević