GOSPODAR DIMA
Gospodar Dima vatru sprema
red drveta pa red vode
od plamena traga nema
sav trud mu u dim ode...
Kad svi misle - nema više
Tad u ruke žarač prima
stenje, džara i uzdiše:
Nigde vatre - puno dima!
Gospodar Dima vatru sprema
red truleži - pa red čkalja
tek, od vatre traga nema:
Dim caruje, a puk suze valja.
(...)
Tomislav Trbojević
NOĆ KADA SAM POSTAO KOMPLETAN KONJ
Pogledam jednom - budala
pogledam i drugi put - budala
i treći put - budala
dal' je do mene
il' do ogledala.
Miladin Berić
POGLED U GLAVU
Nikad nisi siguran
U ispravnost pogleda
I da li si se osvrnuo
Na stranu pravu
Kuća se prvo
U krov gleda
A čovjek u glavu
RUPA I ŽIVOT
Opomenu za čovjeka
Oduvijek zemlja šalje
Rupa svakoga čeka
A život ide dalje
DRUGI NEKO
Moje drugo "ja" iz mene urliče:
- Ne misli o onome što te se ne tiče
A moje pr(a)vo "ja" odgovara meko
O onom što se mene tiče misli drugi neko
Živko Vujić
Smejem se do suza.
Tako niko ne primećuje
kada plačem.
Goran Dokna
|
|
IZLAZ
Čim je za novog Upravnika pozorišta izabran mladi i grlati glumac i političar, znao sam da dolaze crni dani. I bio sam u pravu.
Upravnik me je pozvao na razgovor. Kratak.
- Znaš, Miloje, ti si dobar radnik i zais- ta si godinama savesno cepao karte, ali...
Ali je Miloje višak. Ali je Miloje teret. Ali će bez Miloja pozorište procvetati.
Te sam se našao na ulici. Izgledalo je pri- lično beznadežno. Ko će da primi na posao matorog razvodnika koji od
pos- lova zna samo da naplaćuje ulaz!
Tada mi je sinula ideja. Gde to piše da se naplaćuje samo ulaz? Oslanjajući se na dosadašnje bogato iskustvo, na početku nove pozorišne sezone, koja je bila dodatno opterećena
repertoarom novog Upravnika, došunjao sam se do izlaza pozorišta. Ubrzo posle početka predstave, počeli su da se na izlazu pojavljuju prvi gledaoci, trudeći se da budu što diskretniji i neprimetniji.
- Šest stotina dinara izlaz, goslodine! - prodrao bih se ja.
- Zar toliko? Pa ulaz sam platio tri stotine dinara!
Ja bih samo nemoćno slegao ramenima. I svi su plaćali. Oni što su duže gledali plaćali su bez reči. Čak su ostavljali i bakšiš.
I tako sam počeo vrlo pristojno da zaradjujem. Ali me je to podstaklo da razvijem svoj biznis.
Uzeo sam progra- me svih srpskih pozorišta i po naprav- ljenom rasporedu čekao ispred izlaza.
A pozorišna publika je zaista divna i kulturna. Ne pitaju šta košta.
Slobodan Simić
|
