ODBRANA

Prebiram po tastaturi. Proizvodim reče- nice kojima ću ih postideti. Što su isti kao oni pre, što su nas obmanuli, pre- varili, izneverili. Tako ja mislim naivan. Oni kroz prozor bacaju ostatke od ruč- ka. Ljudi trče do njihovih prozora, gura- ju se, kupe hranu sa zemlje, u usta stavljaju, u džepove guraju. Ne čuju kako ispod njihovih stopala izdišu izga- žene reči.

Đorđe Otašević

LUDILO

U poslednje vreme mnogo pasem travu!
Svojevremno sam popasao travnjak is- pred kuće. Trava sočna, bogata vitami- nima. Zdrava, a besplatna hrana. Onda sam popasao komšijino dvorište. Zamo- lio me čovek, nema kosačicu, a vidi da volim da pasem. Potom sam prešao na fudbalska igrališta, gradske parkove i seoske livade. Obično pasem posle kiše jer je trava čistija. Tako sam postao pasionirani pasilac. Pasem skoro godinu dana. 

A sve je počelo kao eksperiment. Hteo sam da proverim tezu nekih naučnika da su krave poludele zato što pasu. I došao sam do empirijski utemeljenog zaključka da njihovo ludilo nije uzroko- vano dugotrajnom pašom. Evo, moj in- telekt je ostao potpuno očuvan i posle toliko popasene trave. Čak mi se čini da mi od zdrave hrane "kliker" još bolje i brže radi.

Jedini problem je što ne mogu da se za- ustavim. Pasem kao lud!

Vladan Sokić

UPORNOST

Idemo svojim putem. Samo napred. Vi- dimo da stalno prolazimo pored istoga, nismo ćoravi. Vrtimo se u krug zato što naš put tvori savršenu kružnicu. Ne po- sustajemo. Stalno napred. Nije lako biti savršen, pa će se u jednom trenutku i naš put ispraviti. Barem nakratko. Više nam i ne treba.

Đorđe Otašević

SVET BEZ REPA

Prostorija za masažu. Na zidovima, umesto crteža anatomije čoveka, crteži anatomije krava i svinja. Maser gleda crtež, pa pogleda na pacijenta koji leži na krevetu. Traži mu rep i čudi se:

- Au, majku mu, kakav je ovo danas svet?! Ni rep nemaju!

ZEC SA LULOM

Čovek ide prugom. Kreće se ka tunelu. Staje ispred ulaza u tunel. Uzima pušku, nišani... Odjednom iz tunela nailazi voz sa parnom lokomitovom, koja čađi i glasno svira.

Voz odlazi. Ostaje zapanjen ogaravljeni čovek:

- Jebem ti... Ovako velikog zeca sa lulom još nisam video!

U PREDVORJU LUDILA

U vojnom šatoru, daleko od fronta, general sa grupom oficira razgleda kartu. Svi ćute i gledaju generala. On se nakašlja, začkilji na desno oko, i palcem pokaza na kartu.

- Ovde! Ovde ćemo da izvršimo proboj!
- Ali... - našao se u čudu adjutant - Ali... tu su naše trupe.
- Pa šta? - brecnu se glavnokomaduju- ći. - Ima da ih šutnemo. Ko ih je, uos- talom, tamo postavio?
-Pa... vi, generale - usudi se da odgo- vori pukovnik.
- Ja? Pa dobro, ja ću da ih i šutnem. Pozovi artiljeriju.
- Nema je. Predali se neprijatelju.
- Daj mi avijaciju.
- I nju smo izgubili.
- Onda zovi pešadiju.
- I ona se predala.
- Gde se, bre, ja to nalazim? U ludnici?
- Ne, u štabu, a to vam je predvorje ludnice - odgovori vojni lekar.

Mića M. Tumarić