Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

8.


Predveče se Majkl poduže zadržao u kupatilu. Šumela je voda, što je baku Leposavu veoma začudilo, ta unuk joj se već jutros tuširao. A kad je potom otvorio vrata, iz kupatila je zapahnuo jak parfem. Ona se izbeči prema Novici, koji leži na kauču u trpezariji, a on joj se cereknu.

– Ide u hotel, danaske ga pozva Zlatanova lepotica – namignu joj zaverenički čim je Majkl ušao u svoju sobu.
– Aaa! – ote se Lepi. Pa pošto malo porazmisli, zapita sumnjičavo: - Aštoće on u
hotel, još je dete. Tamo se zbiraju razni uličari i ti, kako i' zovu, mafujaši.
– A bre, Leposava, gde ti živiš! – prekore je blago Novica. – Što ima on sa mafijaši, njega će dočeka gazdarica. A kol'ko je dete, ti kao da si obnevidela. Vidiš li da je za glavu pogolem od mene, a i preko dvajes mu je. Ej, bre, to je momčina! Da si samo videla kako ga merkaju naše devojke po grad! A baš jutros, na buvljak, zaustavi se Zlatanova jedinica sa svoju crvenu limuzinu i ni pet, ni šes', nego će: "
Majkl, svrati večeras u hotel, da se malo družimo!"
 Ućorila deca jedno u drugo, a ja se topim od miline.

Lepa vrti glavom, i dalje je sumnjičava. Utom iz sobe izlazi Majkl, doteran od glave do pete. Obukao laštavo odelce, prvi put otkako je došao, ispod bela majica do vrata umesto košulje. Za baku i deku lutka iz izloga. Majkl i ne sluti koliku im je radost uneo u monotoni život. Godinama daleko od sina i ćerke, pa potom i od troje unučadi, provodili su sumorne dane. Posebno Lepa, jer je Novica kako-tako ispunjavao vreme zamajavajući se svojim biznisom na buvljaku i redovnim izletima, bar jednom nedeljno, do Belih stena, koliko da dopuni kolekciju šarenih kamenčića, toliko i da obiđe svoje svetilište. Bele stene su odavno izvor njegove snage. Još kao dečak, skupljajući kamenčiće po obroncima brda, zadivljen njihovim sjajem, maštao je kako će jednoga dana preko njih osvojiti ceo svet. Tako i bi, i to ne jednom, nego u dva maha, a ništa čudno ako se ponovi i po treći, četvrti, stoti put. Ne, nema te sile koja se može odupreti sjaju dragulja! Čak ni mnoge prevare, dijamantske groznice i kojekakve druge mahinacije nisu odvratile milione i milione ljudi od snova za brzim i lakim bogaćenjem. Je li u pitanju ljudska lakovernost? Pre će to biti magija dragog kamena. Novičina prednost nad mnogima je u tome što je u tu magiju pronikao još kao vrlo mlad.

Gud baj – dovikuje unuk sa vrata.
Gut, gut – ponavlja baka Lepa, žureći za njim da ga isprati. Ali momak je već zamakao niz stepenište.

Pred zgradom ga čeka taksi komšije Gorana Biserčića. Otkako se obreo u Domanovićgradu, a već je protekla čitava nedelja, Majkl je prvi put krenuo "u život". Kao i svako mlado biće, puno energije, i on bi samo da se zabavi. Ali čaršija, a pogotovo gradski čelnici, kao da se sa tim ne slažu, svi odreda na njega gledaju s podozrenjem. I inače, palančani ne "mirišu" mnogo tuđince, da bi u Majklovom slučaju stvari stajale još i gore – poistovećivali su ga s uljezom koji ima nečasne namere. Zato je i taksista Biserčić, dok su se vozili prema hotelu, povremeno krišom bacao pogled na svoju mušteriju, nastojeći da dokuči je li to mladić kao i svaki drugi ili nekakav si špijun, vuk u jagnjećoj koži. Na tu misao je zavrteo glavom - kako čika-Novičin unuk može da bude sumnjiv i opasan? Ali samo koji tren potom, prebacio je sebi zbog bolećivosti, zarekavši se da će se ubuduće držati po strani, neka momak nađe drugog da ga vozi.

nazad