Nove knjige

Oj Srbijo, među silama

Smešna zbilja
Miroslav Sredanović
Alma, Beograd - 2010

Ne piše nam se dobro. Ali nam se piše dobra satira! Dokaz za ovu neskrivenu tvrdnju je i ovaj novi rukopis satiričnih afo­rizama Miroslava Sredanovića pod nepretencioznim naslovom Smešna zbilja. Ako je naslov nepretenciozan, sadržaj ruko­pisa je pretenciozan toliko da pretenciozniji teško može biti. A toliko crn ni Sredanović neće da bude, već crnilo svojih misli prekriva sedim vlasima, pretvarajući se (od misli do mis­li) u mudru hercegovačku starinu.

Ovo je peta knjiga aforizama Miroslava Sredanovića, kojom se on, zbijajući redove misli, svrstava u red najplodnijih srp­skih aforističara. Ova zbirka pokazuje nepresušnost njegovog duhovitog izvorišta, u kojem se sve oko njega ogleda u svoj neodoljivoj otuđenosti. Pokazuje da je on sam, što stariji, sve hrabriji, i da više nema tog cenzora koji će ga ustaviti, jer živimo u najboljem od svih svetova – za satiru.

Vreme je ubistveno. I ne samo da nas sve pogađa, već nas i sve raznosi. Vreme se ubilo i za satiru. I Miroslav Sredanović to obilato koristi. Kao kaktus, pustio je koren u našu pustinju i razbodljao se.

Nekada je lirik pevao o Srbiji među šljivama, kao o pesmi među narodima; danas, evo, satiričar Sredanović piše o Srbiji među silama kao o jedinom preostalom slobodnom delu sveta, za koju se i najmoćniji, u svakoj prilici koju stvore, trude da ne bude velika, a velika je ma koliko da je mala.

Od Juvenala do danas teško je satiru ne pisati. Pogotovo danas. Tako je nastao ovaj rukopis, u svemu apokrifan koliko i tačan. Sve što nas je ranije snašlo – u ovom je rukopisu. Sve što nas sad snalazi – živimo pročitani. A sve što će doći predosećeno je, da se ne može nikako izbeći, a i vođe to ne bi nikako dozvolile.

Već uvodni aforizam u ovom Sredanovićevom rukopisu ukazuje na veliki srpski paradoks – da Srbiju, od velike do male, danas najviše vole satiričari, i da se jedini usuđuju da to na sva usta precizno kažu bez obzira na posledice i po Srbiju i po njih.

I u pratećim aforizmima Srbija je data sažeta, ali ne na međunarodni zahtev. Data je bez granica koje se ne mogu odrediti. Pukla u ljudima. Duševna, ako se izuzme većina prodanih duša. Srbija se ovde brani od svih što je spore, sem satiričara.

U prethodnim knjigama Sredanović se pokazao kao duhovit i nepogrešiv prorok, gledajući kako nas vode, ne gubeći iz vida one koji nas vode, proricao je da nas ne čeka ništa dobro. Sad kad nas je to stiglo i kada su nas doveli do ničeg dobrog i još goreg, on oseća očaj umesto satisfakcije, koji opet prevladava paradoksima. Tu je tajna formula po kojoj je nastao ovaj rukopis. Zbog tog, ovako prevladanog očaja, ovu knjigu bi trebalo prepisivati svima koji smo pod sličnim simptomima, ali sa strogo propisanim načinom upotreba zbog opasnosti od predoziranja.

U ovom rukopisu smo mi. Ma kako da smo izopačeni, ipak se lako prepoznajemo. To je naš život, sa svim zamenama za njega. Ne znamo od čega živimo, a ne pitamo se zašto. Živimo u prividu, to je naša demokratska realnost, pod vlasti koju smo birali tajno – zbog stida. Dopali smo onima koje smo zaslužili. Oni su toga svesni – teško nama. Na sve smo pristali, sem na sebe.

U ovim aforizmima prevladava nacionalna svest sa kojom je pisana.

Rukopis je sigurnije organizovan u odnosu na prethodne Sredanovićeve knjige. Ali u toj organizaciji nema ni čvrste ruke, ni drila.

Ne piše nam se dobro. Ali se piše dobra satira.

Zato preporučujem ovaj Sredanovićev rukopis za štampanje i čitanje. Dakle: Uredniče, tiskaj! Čitaoče, čitaj i daj dalje.

Milovan Vitezović

____________________________
Izvornik:
Recenzija za knjige Smešna zbilja - Miroslav Sredanović
Alma, Beograd - 2010.