Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

9.


Na portirnici hotela Majkl upita za mis Zlatica. Pre nego stiže da se sporazume sa portirom, a već iz prostorije sa natpisom DIREKTOR na vratima pojavljuje se Milena Zelenović. Prepoznala je gosta, mali je ovo grad, sve se brzo sazna. Predstavlja mu se kao suvlasnica hotela, Zlatičina ortakinja, pita šta može da učini za njega. Nespretno mešajući srpski i engleski, Majkl objašnjava da nije došao ni zbog kakvog  biznisa, već u privatnu posetu mis Zlatica. A tako! Evo izazova za preduzimljivu Milenu. Odmah povede  Majkla u poseban separe restorana, namenjen ekskluzivnim gostima, da sačekaju mis Zlatica, koja samo što nije stigla. Našavši se u diskretnom kutku restorana, Milena nije gubila vreme. Dok su ćaskali, gledala je nesvakidašnjeg gosta sa smeškom i povremeno ga dodirivala kao uzgred za ruku, posmatrajući njegovu reakciju. To ga je zbunjivalo, ali i uzbuđivalo, pa je iskusna devojka, kakva je bila Milena, odmah znala da je na dobrom putu. Kakva prilika da se revanšira svojoj kompanjonki! Najzad, Zlatica je prva počela...

Pre par godina, stigao iz prestonice zanimljiv biznismen, možda samo običan trgovački putnuk, ali daj šta daš, u palanci nema baš mnogo izbora. I krenula je Milena sa njim, pa dok traje, kad li jednog dana zatiče, baš u ovom separeu, sa njim Zlaticu, domunđavaju se i pipkaju. Kasnije, nasamo, skresala joj je u lice da se ružno ponela. ''Nisam mislila da ti to ozbiljno sa njim'', uzvratila je Zlatica. ''Nije važno da li je ozbiljno, nećemo valjda otimati jedna drugoj mladiće!'' ''Šta fali malo igrice.''

Evo sada lepe prilike za revanš, Majkl je mnogo bolji ''komad'' od trgovačkog putnika. Pijuckali su čivas, koji su poslužila čak tri konobara, utrkujući se ne bi li izbliza ošacovali koga to gotivi njihova gazdarica. Milena je zapitkivala, Majkl odgovarao  uglavnom na srpskom, ali,  kad bi mu ponestala reč, prelazio je na engleski. Milena ga je u svakom slučaju razumela, ne samo zbog toga što je i sama natucala engleski, već više čitajući mu iz očiju. On se ispovedao: eto, došao  prvi put u postojbinu svojih predaka, da vidi gren madr i gren fadr, i sad se sa deda-Novicom šetka po gradu, idu na buvljak, tamo je sreo i mis Zlatica. Usput pomalo nešto i nacrta, možda će od toga ispasti neka slika kad se vrati u Ameriku.

– Ti si umetnik! – obradova se Milena. Majkl objasni da je samo završio istoriju umetnosti na koledžu i zato mu nije strano slikanje. No, najverovatnije će predavati u nekoj školi umetnost.
–  Blago tebi! – ponovo će ushićeno Milena. – A ja sam samo ekonomista, čak nisam uspela ni da diplomiram, bacili su me u ovaj posao. Biznis, ovde, moj Majkl, slabo ide, moramo da se dovijamo na svakojake načine. U našem hotelu okuplja se raznorazni polusvet, nazovi biznismeni, a u stvari mućkarala, pa i mafijaši, i sve to treba podneti, čak im se i ulagivati. Eh, Majkl, kako bih volela da posetim Ameriku!

–  No problems – ushićeno će Majkl – samo dodži, ti biti moj gost.
– Tenkju, možda jdnog dana. Najpre da ja tebe ovde ugostim – pogleda ga zažareno i stisnu mu ruku.

Idilu prekida Zlatica, koja se pojavljuje u separeu u dekoltiranoj večernjoj haljini. Bila je prava dama, ni nalik na one frajerke u utegnutim farmericama i majici, kakvu je Majkl video tog prepodneva na buvljaku. Ali sada i prilično razjarena, iako je nastojala da se smeška. Ustao je da joj pomogne da se smesti.

–  Hvala što si mi zabavljala gosta – obrati se Zlatica Mileni s ne baš skrivenim sarkazmom.
- Nema na čemu – uzvrati istim tonom Milena. – Malo ''igrice'', znaš već...
–  U ovom slučaju to ne važi – kiselo se nasmeši Zlatica.
–  Bez izutetka, ortak.
–  Nema pravila bez izuzetaka.
–  A ne, pravila su da se poštuju.

Njihovo otvoreno preganjanje zbunilo je Majkla. Našao se između dve vatre. To nadmetanje, istina, moglo je da mu godi, ali šta ako mu izmaknu obe stolice, a baš mu je lepo krenulo u očevoj popstojbini. Ta je opasnost postala još izglednija kad su se mlade dame izvinile, na časak će u toalet .

Zlatica je, u stvari, pozvala Milenu da se udalje i nasamo rasprave.

– Ne bi trebalo ovo da se širi – saopštila je svojoj drugarici tobož u poverenju – ali meni je tata poverio da  malo propitam  Majkla zašto je ovde.
–  Je li? Čula sami da je proglašen za sumnjivo lice. Samo da ne ispadne kao kod Nušića.
–  Ne mešaj komediju, ovo je ozbiljno.
– I  ti se sad kao žrtvuješ oko Majkla?! E baš mi te je žao. A što i ja ne bih mogla malo da budem Mata Hari, pa da ispitam ili, bolje, ispipam zgodnog Amera?
–  Znači, ne odustaješ?
–  Ne nasedam na providne fazone. Uostalom, turnir je već počeo.

Kada su se vratile u separe, devojke su se smeškale ne bi li prikrile svoj obračun u toaletu. Međutim, razgovor je tekao sve usiljenije. Majkl je odlučio da se povuče. Svejedno mu je koja će mu pripasti, neka se same dogovore oko toga. Pošto je ustao i izvinio se što mora da ide, devojke su se gotovo uglas ponudile da ga povezu. Zahvalio se, uzeće taksi.

Ne sačekavši ni da se mladić udalji, Zlatica sevnu na Milenu:

–  Sad si, nadam se, zadovoljna.
–  Ajde, ne preteruj.

nazad