Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

12.


Ostatak noći Liza je provela kao u bunilu, da bi ujutru, čim je Zlatan otišao na posao, izletela iz kuće kao sumanuta. Vozila je suludo u strahu da ne zakasni. Šta bi zapravo sprečila svojim brzim dolaskom, o tome nije ni razmišljala. Jednostavno, strah ju je gonio da dela, pa makar se to svelo na najobičniju jurnjavu. U jednom trenutku, dok je stajala na semaforu, sinu joj misao da mora da stigne što pre kako bi ih zatekla zajedno u apartmanu. Stoga je poletela kao metak čim se upalilo zeleno. Ali kad je stigla pred hotel, sva se zaledila: ako su noć već proveli zajedno, sve je gotovo! Nije odmah izašla iz auta, pokolebala se, uplašila pred onim što će zateći u ćerkinoj sobi. Nije li bolje da ništa ne sazna? Možda je pametnije da se vrati? Nedoumica je brzo presečena: u stanju u kojem se našla morala je da dela, morala je na mesto zločina, gajeći potajnu nadu da će ipak stići na vreme bar da spreči ono najgore.

Sumanuto lupanje u vrata, kao da hotel gori, prenulo je Zlaticu iz zakasnelog jutarnjeg sna. Kad se doteturala bunovna do vrata i otvorila ih, zaprepastilo ju je izobličeno lice njene majke. Međutim, umesto ikakvog objašnjenja zašto je tako banula, Liza ju je sklonila sa puta i uletela u apartman kao furija. Stremila je ka spavaćpj sobi. U krevetu nije bilo nikoga, ali joj to nije odagnalo strah. Brzo je protrčala kroz salon da bi se našla i u kupatilu. Čak je zavirila i iza vrata, ne verujući svojim očima da ni tamo nema nikoga. Onda se okrenu prema ćerci i sumnjičavo zapita:
– Jesi li sama?
– Bre, mama, šta te je spopalo?!

Zlatica nije mogla da shvati šta se to zbiva sa njenom majkom. I da je zatekla nekog mladića, zašto bi to bilo toliko tragično. Istina, nije govorila majci o svakom svom intimnom potezu, ali valjda prertpostavlja da joj ćerka nije svetica. Uostalom, na nju je, neka se samo seti svoje mladosti.

Liza je stajala nasred spavaće sobe i polako se hladila. Noge su počele da joj klecaju, pa se spusti na ivicu francuskog ležaja. Zlatica sede kraj nje i zagrli je.
– Mislila sam da si savremena majka – prekore je blago. – Presekla si me ovom tvojom inspekcijom!
– Samo hoću da te zaštitim – prošaputa Liza.
– Ej, pa ja više nisam devojčica, ja sam odrasla, vidiš – Zlatica zahvati šakama spavaćicu na grudima i podiže nabrekle dojke – ja sam gotovo kao ti.

Liza je odavno zaključila da je Zlatica pravi njen izdanak. Imala je njenu kosu, dugu i plavu, i zavodljive zelenkaste oči. U telu, istina, nije tako vitka kakva je ona bila u njenim godinama, tu je pomalo na oca. Bože, kog? Pa, naravno, Sašu, neće se valjda igrati žmurke. Ali Majkl, on je sigurno privlačan i Zlatica, kao i sama nekad Saši, neće moći da mu odoli.

– Baš se zato i bojim – Liza obujmi jednim pogledon ćerkino poprsje.
– Nema razloga, umem ja da se čuvam.
– Jes', a šta je s onim... Amerikancem.
– Ništa. A šta i da je nešto, on je veoma fin i kulturan.
– Znači, nije bilo ništa...? – insistirala je Liza.
– Šta ti je, mama! Prestani sa tim ispitivanjima. Uostalom, šta bi i moglo da bude, tek smo se upoznali. Pa nije tvoja ćerka baš tako laka roba.

Liza najzad duboko odahnu, pao joj je kamen sa srca. Onda se okrenu prema ćerki i zatraži da je gleda pravo u oči.

– Zakuni mi se da ćeš se kloniti tog mladića!
– Tebi, mama, danas kao da sve koze nisu na broju. Šta imaš protiv njega? Ne misliš valjda i ti da je dečko ovde došao da špijunira?! Ili zato što je Amer, a "oni su nas bombardovali"... Ali, mama, pa on je naš.
– Nije on naš! – viknu Liza, nemoćna da objasni ćerki zašto je protiv njene veze s Majklom.

Zlatica se, pak, našla u velikoj nedoumici. S jedne strane, otac traži od nje da se intenzivno druži s Majklom, s druge, majka joj to izričito zabranjuje. Ako su joj očevi motivi jasni, majčini su potpuno zamućeni. Koju stranu sad da posluša? Između dršavnog i privatnog zadatka, koji da prihvati? I ona čak htede da se našali s majkom i upita je kako da razreši tu dilemu, ali brzo odustade: njena majka je mogla biti na sve spremna samo ne na šalu.

– Molim te, Zlatice, poslušaj me, majka uvek zna šta je najbolje za ćerku – Liza nije odustajala od svog nauma. – Ako i moraš da srećeš tog mladića, neka to bude samo na javnim mestima. Nikad da ga nisi dovukla ovde!

Pošto je iznudila obećanje, Liza je napustila hotel. Osećala se mnogo smirenije nego kad je dolazila, ali daleko od toga da se sasvim opusti. Ostala je da tinji sumnja u iskrenost ćerkinog obećanja. Vrele krvi poput nje, Zlatica bi mogla da podlegne iskušenju, posebno sada kada je mladić postao zabranjeno voće. Dugo se vozila po gradu besciljno, teret na duši nije joj davao mira. Mahinalno je svratila na benzinsku pumpu, kao da vidi šta se tu dešava, ali se ni tu nije dugo zadržala. Pomišljala je da ode kod Novice Spasića, svog nekadašnjeg šefa u Alemu, porazgovara sa njim i usput vidi tog mladića, ali je brzo odustala i od toga. Ta poseta bila bi napadna, nikad ona nije posećivala Spasiće. I šta bi rekla Novici i Lepi? Najprostije bi bilo da oda tajnu Zlatici i tako preseče Gordijev čvor, ali ona nije imala snage za takav čin.

nazad