Početna Arhiva Kontakt
   

 

 


Piše: Nenad Živković

NOVUS ORDUM SECLORUM

Ne smem da vam kažem kako, zakleo sam se da ću ćutati, ali bio sam na izložbi Novog Svetskog Poretka, održanoj u strogoj tajnosti, negde u predgrađu... (ime grada nepoznato).

Izložba je održana samo za naučnike svetskog glasa i one sa "specijalnom dozvolom". Mnogi od izloženih eksponata pripadali su, navodno, izmišljenim ličnostima. Ali u Novom Svetskom Poretku neće biti izmišljenih ličnosti, svi događaji će biti istiniti, a sve ličnosti stvarne, pa je stoga bilo važno biti prisutan na ovom svetom mestu. Slične izložbe održavane su širom sveta, ali je samo ovu posmatrao jedan broj međunarodnih posmatrača i verifikatora, koji su strpljivo i sa dosta pažnje, verifikovali svaki eksponat posebno, dajući mu sertifikat, i time ga učinili verodostojnim.

Ubrzo zatim, svi posmatrači i verifikatori su pronađeni mrtvi (veruje se da su izvršili kolektivno samoubistvo, kako bi ova priredba ostala neoskrnavljena naknadnim "dopunanama" već viđenog).

Bilo kako bilo, siguran sam u jedno: Sve što je ovde izloženo bilo je originalno, bilo je zapečaćeno originalnim pečatima, imalo je međunarodnu potvrdu i više se nije moglo negirati. Pa kad, jednog dana, Novi Svetski Poredak i zvanično stupi ne svetsku pozornicu, imaće čvrstu istorijsku i materijalnu podlogu na kojima će blaženo počivati, pa mu se neće prigovarati da je samo "hir zaludnih".
 

IZLOŽBA br. 1
- krupni artefakti -


1. osam do sada pronađenih ali veoma dobro očuvanih tela zloglasnog nacističkog lekara dr Jozefa Mengelea (sa strane je ostavljeno nekoliko praznih mesta, pa ako, u toku izložbe, bude pronađeno još neko, odmah će biti pridodato);
2. balsamovano telo Marije Eve Duarte (7. V 1919 – 1. V 1952, poznatija kao Evita Peron), a odmah do tela urna sa pepelom te iste Marije, kremirane 1952. godine;
3. tri lobanje Aleksandra Makedonskog, iz tri različita perioda njegovog života;
4. pet autentičnih, mada malo oronulih, Nojevih barki sa po nekoliko iskrzanih vesala;
5. mozak velikog ruskog revolucionara Vladimira Iljiča Lenjina, težak 14 kg i 352 g. i, mada postoje još dva znatno manja mozga (takođe V. I. Lenjina), koja se čuvaju u formalinu, negde u njujorškim laboratorijama, ovaj primerak je jedinstven u svetu, jer se striktnom i upornom posmatraču ponekad učini da još uvek pulsira mozak neprevaziđenog genija, kao da i sad, posle toliko vremena, smišlja nove revolucije;
6. 40 originalnih plaštenica u kojoj je bilo umotano telo Isusa Hrista neposredno nakon skidanja sa krsta;
7. dva krsta na kojima je bilo razapeto telo Isusa Hrista (oba su specijalnom metodom C14 proglašena za autentična);
8. četiri originalne tablice sa deset božijih zapovesti, pisane lično Mojsijevom rukom;
9. zamrznuti fetus, izvađen u prvom mesecu trudnoće, iz utrobe same egipatske kraljice Kleopatre, koji čeka ženu dobrovoljca, kako bi bio vraćen u utrobu i "dovršen", pa da i slavna kraljica konačno dobije naslednika. Jedino se neće znati da li je otac Marko Antonije, Julije Cezar ili neko treći, ali nešto mora biti ostavljeno budućim naučnicima da na osnovu svojih tehnika utvrđuju i zvanično potvrde;
10. jedan manji leteći tanjir (zvali su ga "džepni NLO"), kojeg su australijski domoroci, Aboridžini, iskopali pre nekih 700 godina, i koristili ga u medicinske, religijske i magijske svrhe;
11. kamen izvađen iz Stounhendža (Stonehange) sa natpisom "Serbio Dunum", a koji se čuva u još većoj tajnosti baš zbog tog natpisa (još mu nije vreme);
12. nekoliko vrlo uspelih, čak bi se mogli reći, vrhunskih slikarskih dela Adolfa Hitlera, koja su greškom proglešena za kič, a zbog kojih je, kasnije, izbio treći svetski rat. Demanti nemačke Akademije nauka i umetnosti stigao je prekasno, a posledice svi znamo.


IZLOŽBA br. 2
- sitni artefakti -


1. brkovi Josifa Visarionovića Staljina;
2. drvena noga kapetana Džemsa Kuka;
3. bočica sa urinom Aleksandra Makedonskog, iz koje se i danas oseća jak miris ljubičice;
4. perika Marije Antoanete (iako se nije znalo da je ona nosi);
5. pero neustrašivog indijanskog poglavice poznatog pod imenom Bik Koji Sedi;
6. bradica generala Kastera, jedinog autentičnog junaka "postkolumbovske" Amerike;
7. zubi očnjaci čuvenog rumunskog grofa Vlad Tepešija, poznatijeg kao "Drakula";
8. desna dojka amazonske kraljice, Antiope. Sveža, kao da je tek odsečena;
9. perčin japanskog samuraja;
10. pramen kose Jovanke Orleanke, iščupan neposredno pred njeno spaljivanje;
11. lula najčuvenijeg privatnog detektiva Sherlocka Holmesa;
12. potkolenica Josipa Broza Tita, veoma dobro očuvana:
 

IZLOŽBA br. 3
- filmski materijali -


1. trenutak kada je Adolf Hitler izvršio samoubistvo;
2. spuštanje na mesec sa vrlo čudnom igrom senki;
3. premeštanje Keopsove piramide na novu lokaciju kako bi naučne tvrdnje bile opravdane;
4. snimak sahrane Josipa Broza Tita na obe lokacije - i u Vatikanu i u Beogradu;
5. trenutak kada se Dragan David Dabić transformiše u Radovana Karadžića;
6. ubistvo Džona Ficdžeralda Kenedija od strane bića vanzemaljskog porerekla;
7. dizanje u vazduh zgrade u Šilerovoj u Beogradu zbog sumnje da u njoj ima duhova;
8. rušenje kula "bliznakinja" dva dana pre direktnog prenosa;
9. obdukcija vanzemaljaca poginulog u Rouzvelu;
10. vešanje čoveka za kojeg se tvrdi da je Sadam Husein;
11. leš Osame Bin Ladena ubijenog 2006. godine;
12. bacanje u more tela Osame Bin Ladena ponovo ubijenog 2. maja 2011.


Trenutno je čovečanstvo u stanju opšte pripravnosti.
Čovečanstvo je Amerika - sve ostalo je kolateralna šteta.


 

Karikatura - Nikola Otaš

Vukovar

 priča srpskog zlikovca

I počeše naše haubice ispaljivati granate i Vukovar od nevernika oslobađati. Uz grmljavinu, od koje nam se utrobe hteše raspuknuti, hiljade munja sevnuše i oči nam zaseniše načisto. Kao u drugi svet da upadosmo, kao iz sna da smo se trgli. Prekri se nebo letećim železom, ni vetar se kroz njega probiti nije mogao, leteše mine jedna za drugom, bez stanke, kao da su sve jedna jedina, i vremenu pomutiše smisao. Od siline detonacija zverinje je po kukuruzištima dušu ispuštalo i anđeli na nebesima pogubiše svoje brojanice.

I sve ovo rečeno započe leta Gospodnjeg 91, meseca 9, 14. dana, bila je subota, 5 ili 6 ujutru, ne znam, Bog zna.


Pošli smo ispraćeni fanfarama i cveće su bacali pred nas. To je tu, rekoše posle, i istovariše nas na branik rodne grude. A već koliko sutra, daće bog, krenućemo na izvršavanje zajedničkih zadatakâ. Krenuti da kao ljudi i junaci uđemo u priču i legendu.

Oni su želeli da budu svoji na svome, kao da su samonikli ovde, a mi smo branili našu braću i njihove kuće. Tukli smo ih sa svim što smo mogli. Kapetan moj smatrao je naše granate milosrdnim anđelima, a špijunski sateliti prikazivali su nas kao divljake a njih držali za neki mnogo bogobojazan narod. Mi smo znali da su ustaše, a oni su videli da smo četnici i ko smo i šta smo. Jebali smo im dan rođenja i sve po spisku, kamen na kamenu ne ostavismo.

Vraćali su svoj dug domovini a mi smo se odazvali pozivu otadžbine. Govorili smo istim jezikom, ne razumejući se, i možda smo jednu majku imali ili nas je iza tame vekova isti kurac pravio. U jutarnjim izmaglicama drhtali smo iza busenja polaznih položaja čekajući da započnemo artiljerijsku podršku ako budemo mogli da danemo dušom i podignemo glavu od protivpriprema njihovih zolja i osa i mitraljeza. Već smo se bili navikli da se na strah nikada nećemo navići. Stiskao sam nokte u meso da zaglušim damaranje krvi i tešio se da sam mezimac sudbine i da neće zakačiti baš mene; bez te imbecilne vere ne bi bilo nijedne vojske.

Minobacač M69 (A) 82 mm pogodan je za dejstvo protiv ciljeva u zaklonima, jarugama, zemljišnim udubljenjima ili na zadnjem nagibu. Ciljanje se vrši pod kutovima elevacije 45-85°. U odnosu na haubicu i top, lakši je, jednostavniji i jeftiniji, a mina istog kalibra ima veće dejstvo – zbog tanjeg zida mine može se staviti više eksploziva. Zemlje koje drže do sebe i čije su armije ponos nacije rade na usavršavanju dometa i uvođenju efikasnijih tipova, u čemu će bez sumnje i uspeti. Minobacač M69 (A) 82 mm proizvodi se da bi ubijao ljude i zatirao dela ruku njihovih. U njegovu cev turao sam projektile, takva mi beše služba, bio sam tu i nisam imao gde.

I u crkvu smo išli i ljubili ga što nas je po svojoj slici i takve kakvi jesmo stvorio. Pamet mi osta ista, kukavna i plitka, i nisam znao šta mi je činiti. Dobroćudni kapetan moj verovao je da ćemo u pravednosti istrajati, a žešći momci vraćali su se odnekud orgijajući, natovarenih prikolica; bili su to pravi Srbi, Srbi do muda.

Nisam video krvave rezultate svoje uslužne delatnosti, i bio sam nevin, ako se takvim može nazvati punilac artiljerijskog oruđa koje gađa ubacnim putanjama. To govno ispaljuje 20 mina u minuti, a ja sam danima bio tu, i van je svake razumne sumnje da nisu sve otišle u vetar. Video sam nogu i podlakticu Aleksić Mirka, jedino što je ostalo od njega, i rasutu drob Petrović Slađana, još živog, ali za kratko. Bilo je to 4. oktobra kad su nas s boka napali svim raspoloživim sredstvima za uništavanje neprijateljske žive sile. Mislio sam da gađaju samo mene, i zatrpavao sam se travom, i nešto je puklo i zaglušilo me, i sinu mi da sam gotov, i tad sam se uneredio...


Vratio sam se radostan što sam živ, i činilo mi se da sam rat zaboravio, ali on mene nije, užas je stigao kasnije. Navikao sam se i na to, kao da tako i treba da bude. Posle smo i vlast promenili i dobili onakvu kakva nam i dolikuje. Pojaviće se i još pametniji i biće to trijumf potpun. I govoriće, ponosnovratni, da znaju istinu i put, i na pistama manekenskim slaviće lepotu življenja i dostojanstvo ostataka naših.

Miloš Petronijević

- 12 -