Nove knjige ­

APOLOGIJA PRIVATNOSTI

Antologija iluzija
Goran Matić
Književna omladina Srbije, Beograd, 2010.

Kada naiđe trenutak "velikog praska", valja pokupiti krhotine, suočiti se sa svim uzročno-posledičnim vezama, porazima i pobedama ili barem iluzijama o istim, na čijim krilima ispisana storija poželjnog, projektovanog, lebdi fantazmagorično, ko­li­ko da opravda čin u drami, stih u poemi, lajt-motiv u priči. I svaka iskra treperi podjednakim žarom, žudeći da baš ona bude zvezda vodilja i osvetli stazu nepregaženu. Dok sunce u grlu žeže, promenada jecaja razleže se putevima zaguše­nim, gde ljudska stopa ne stiže ostaviti autentični zapis.

Tada nastupa pesnik. Glasom promuklim od vapaja, doziva, priziva, pokušava da razmesti red i poredak duboko urezan u vezivno tkivo generacija tek stasalih i onih minulih. Njegova pobuna kida zavese, razbija prozore, para utrobu neba koje se sputilo previše nisko i olujnim oblacima preti da uništi i ono malo života što preostade u nemirnoj godini. A takvih je, kako se čini, bilo previše.

Antologija iluzija Gorana Matića, zavodljivog i pomalo ironičnog naslova, neuobičajene, raznorodne strukture, koja redefiniše granice žanra, svodeći ih, u najvećoj meri, na tematski okvir, na atmosferu koja je u datom trenutku iznedrila misao, bilo da je reč o poeziji, prozi, aforizmu ili pistolarnoj formi. U tom idejnom kolopletu, autor različitim postupcima i sredstvima - od narativne poezije i slobodnog stiha, do meditativne proze sa elementima erotike i fantastike - oslikava perspektivu i kroz umnožene slojeve iskaza obraća se sebi ali i drugima. Njegova zapitanost ne nudi jednostavne odgovore, iako ih nadahnuto i željno iščekuje, tragajući za novim izrazima, modusima i modelima pripovednog tona, samosvojnog, upečatljivog. U tom neprekidnom traganju iskonski nemir pesnika drži stalno budnim a istovremeno čini ga potpuno snenim. Međutim, i kada sneva i kada peva o ljubavi, patnji, razočarenju ili kada "raspravlja" o demagogiji, licemerstvu, potrošenim nadama, on se oseća kao obmanuti pesnik, koji u borbi sa iluzijama ostaje bez glasa / u košmarnoj noći.

Iako je ovo prva knjiga Gorana Matića, ona daleko nadmašuje početnički fon, mada se ponegde mogu uočiti povremena lutanja i oscilacije u izrazu, što svakako nije neobično s obzirom na to da zbirka obuhvata veoma dug vremenski period - četrdest godina stvaralaštva. Sakupivši raznorodan rukopis u jednu zbirku, podeljenu na različite žanrovske celine, autor je sačinio svoju malu, privatnu, antologiju, sa svim onim porukama i poukama koje bi mogle da se izvuku iz sopstvenih iluzija.

Vesna Denčić

_________________
Izvornik: Predgovor za knjigu Antologija iluzija, Goran Matić
Književna omladina Srbije, Beograd, 2010.