|
Piše: Milica Jeftimijević Lilić |
| |
PROROČANSTVA SU STVARNA
O, teške li sudbe
Očevidac proročanstava biti,
Kad kako Morigu vide,
pometnja opšta biće.
Zima će upadati u leto,
A Sunce će pržiti zimu,
Ljude će zaposedati demoni.
Pakost, podlost
Greh i blud
Pravila postaće dnevna.
Propašće koji su
Vekovima gradili ime,
Poredak, lik.
Podići će se
Zlom vođeni,
smer naopaki davati svemu.
Bliži se i već je tu
Strašno viđenje kraja
Kad Strabonovim okom viđena
Pucaće zemlja
(o kako dubok je taj krik
Pobune tla pred nasiljem)
I naterani smo da vidimo
Strašnu istinu:
Proročanstva su
Stvarna!
Zanos proroka ih
Iznese ništa ne tražeći
Ostavi ostvarenju.
Času kad vladaće
samo vatra i voda
I neće biti spasa
Za vine i nevine.
SVETLOST DUHA
dedi Ognjenu
Prolistale su knjige
zakopane u srcu šume
u doba kad beše opasno
čitati, znati
u nama koje ni da usni
nije stigao,
moj deda ratnik i poliglota
što deo sebe ostavi Solunu
a deo duše Bizerti.
Spasavajući sveto znanje,
slavno ime donese rasporen.
Prolistale su knjige
Jer ne može misao umreti
Ni pod zemljom,
Ona je svetlost što šikne
Da postrebri svet.
A, mi što rodismo se
Kad je patnju prelio blagoslov
U čudu ispisujemo
Iste ushite
Primamo šapat zemlje
Prosinute istinom obnove
Jer nije dato istini da umre
Ma kako je davile zveri
Ljudsko je vreme u plodu i meri
Što naknadno se vaspostavi
Da traje shodno
Snazi uma
Što beše moćan da skrene sa druma
Što ga sila tvori
Uprkos svemu, okovu, muku.
CAREVO NOVO ODELO
Koristimo blagodati tehnologije
Uživamo u komunikaciji,
Ulazimo u svačiji dom
I svako može do nas da svrati.
Postajemo svetske zvezde,
na svoj profil možemo postaviti svašta
fotkice, (pozajmiti i lepši lik)
muziku, film, slike, to smo kao mi...
postajemo autori, reditelji svog kućnog TV-a
disk džokeji bez licence,
samozvani pesnici, blogeri, NEKO!
S pristojnog rastojanja
Lovimo slatkorečivo svoj plen
A ko se ulovi, njegov problem.
Ništa nas ne obavezuje
Na iskrenost, poštenje, obzir,
Svako nam može verovati, il ne.
Tu više nisu drugi problem,
Mi smo ti koji su na probi
Jer i kad svi prihvate lepu sliku
Koju brižljivo stvaramo,
šaljemo iz svog doma u svet
šta sa sobom?
Taj koji je obmano drugog
Nije sebe i nije utešen
Lažnom slikom
Što svuda stiže
Jer pred sobom
Ma kako ukrašen bio,
Car je i dalj go.
|
|
|
- 9 -
|
|
 |
