Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

DRUGI DEO

1.


Špijunska afera u Domanovićgradu išla je svojim tokom. Posle ministrove posete, načelnik SUP-a Boban Zelenović Šerif tom zadatku prionuo je sa još većom žestinom.

Okrenuo je broj telefona u vilu Zelenovića u naselju Borovnjak. Začuo je Milenin glas i odmah spustio slušalicu. Izlazeći iz kancelarije, dobacio je kratko sekretarici da ga neko vreme neće biti (ona nije pitala kuda ide jer se u službi kojoj pripadaju tako nešto nikad ne pita, pogotovo ne šefovi). Sa parkinga ispred SUP-a izveze se u beloj floridi bez policijskih oznaka i uputi izvan grada. Jutro je već uveliko odmicalo, pa je i sunce, koje se pomaljalo iza oblaka, poprilično nadvisilo brdo Borovnjak koje se ukazalo pred njim. Kako-tako biće još jedan lep dan miholjskog leta, prijatan za izlet, zaključi Šerif.

Zateče Milenu kako završava jutarnje spremanje pred odlazak na posao. Kad su se našli za stolom, ona je nastavila da maže nokte nekim ljubičastim lakom. Ćutala je, nije upitala čemu ovako rana i nenajavljena poseta, ta brat joj je policajac, njima je sve dozvoljeno. Umesto toga, ponudi mu nešto da popije, ali on odbi, već je popio jutarnju kafu u kancelariji, žestoka pića nikad ne pije dok je na službi. On ustaje rano, dodaje, njegov posao ne trpi ležernost; blago njoj kad je sama sebi gazdarica i može da radi šta god hoće.

– Šta ćeš danas? – čini se da gost najzad prelazi na stvar.
– Ne znam baš, videću kad odem u hotel.
– Onda dobro, baš imam za tebe jedan lep poslić.
– Opa! – ote se Mileni. – Znači, počelo je.
– Nemoj sad da se bečiš zbog jedne male usluge.
– A to je?
– Da odeš na izlet do Belih stena. Naravno, ne sama.
– Aaa, kapiram, s onim opasnim dečkom. I šta bismo tamo? Da se valjamo po kamenjaru?
– Samo bez ironije, seko. Radite šta hoćete, nisi dete, samo ti ispitaj koliko ga stvarno interesuju Bele stene. Da li je, na primer, ovde po zadatku svog oca ili nekog… drugog.
– Ništa više? – začikavala je Milena.
– Eto, ništa – suvo uzvrati Šerif.
– Zaista sam bila u pravu, to će se najbolje postići ako se ipak budemo malo povaljali…
– Pa ne može se uvek u hotelskom apartmanu – ne ostade ni brat dužan.
– Opa, OZNA sve dozna. Nisam znala da i sestru špijuniraš!
– Ma ‘ajde, ne umišljaj. Moja služba ima daleko ozbiljnija posla nego da prati ko se sa kim…
– Dobro, braco, a šta ja dobijam zauzvrat ako odem na taj izlet? – Milena je nastavila da začikava; bio je to njen otpor zadatku koji joj je nametao brat.
– Šta ćeš više, ideš na izlet, i to sa inostranim frajerom.
– Zar on nije opasan? I ti svoju sestricu tako olako bacaš u kandže jednom špijunu?!
– Kad bi se zezali. Zadatak je, seko, baš po tvojoj meri.

Zadovoljan što je njegova bila poslednja, Šerif je izašao ne zatvorivši vrata za sobom. Milena je ostala da zuri u otvor izlaznih vrata, pitajući se da li joj je polubrat tako hladan zato što je profeionalno deformisan, ili je razlog mnogo dublji. Imaju zajedničkog oca, ali dok je ona za sve vreme odrastanja bila sa Jezdom, njena polubraća, Boban i Rastko, morala su se osećati odbačenim. Iako mnogo mlađa od njih, kad su se kao deca povremeno sastajali u očevoj kući, osećala je da su ljubomorni na nju. Ne retko su to i pokazivali nazivajući je tatinom mazom. Tada je mislila da nisu u pravu, ta njoj je teže jer je stalno pod očevom paskom, dok su oni slobodni od te stege. Budući da je uvrtela u glavu da je otac guši svojom ljubavlju, čim je uzmogla, požurila je da pobegne iz kuće. Čak je napustila i Beograd i dospela u ovu selendru, kao zbog posla. Našavši se tako blizu svoje polubraće, odmah je nastojala da im se približi, jer eto, sad su jednaki, više nije ni ona privilegovana. Ali nije išlo, duboki jaz koji je godinama nastajao između njih nije bilo lako premostiti. Stoga je i jutros sa gorčinom shvatila da je Bobana baš briga sa kim je ona i šta radi, čak mu nije polazilo za rukom da i formalno izigrava starijeg brata.

Milena se trže, da možda ipak ne preteruje. Boban je sirov zato što je policajac. I Rastko je jedak jer je ratovao po Slavoniji. Zato ne treba preoštro da im sudi. Ona odluči da obavi zadatak. Telefonirala je Majklu kod čika-Novice. Dobi tetka Leposavu, koja je obavesti da je Majkl još u krevetu, te da je malopre zvala i Zlatica, s kojom se dogovorio da se oko podneva nađu u hotelu…

nazad