Ο GRADOVIMA UTOPIJE
A POSEBNO Ο GRADU AMAUROTU

Ko bi upoznao jedan grad upoznao bi i sve ostale, jer su svi isti, ukoliko to priroda mesta dozvoljava. Opisaću vam stoga jedan od njih, nije važno koji. Ali zar nije najbo­lje da izaberem grad Amaurot⁷ koji to najviše zaslužuje, jer su svi ostali gradovi njemu ukazali čast da bude sedište se­nata, a sem toga ovaj grad najviše i poznajem, jer sam u nje­mu živeo neprekidno punih pet godina.

Grad Amaurot pruža se na blagoj padini jednog brda. Oblikom je gotovo četvorougaonik. Svojom širinom poči­nje nešto ispod vrha brda i prostire se na dve hiljade kora­ka do reke Anidra, a svojom dužinom uz obalu ove reke nešto je veći. Reka Anider⁸ izvire na osamdeset milja iznad Amaurota. Na početku je mala, ali se u svome toku po­većava pritokama, među kojima su i dve srednje veličine, te na ulazu u grad meri pet stotina koraka u širinu. Uskoro po­staje još šira i pretekavši još šezdeset milja uliva se u more.

Na celom prostoru između grada i mora, a nekoliko milja i uzvodno od grada, plima koja traje punih šest časova, a za­tim oseka, menjaju brzinu reke. U vreme morske plime sla­na voda puni na dužini od trideset milja celo korito reke Anider, potiskujući uzvodno slatku vodu, koju čak i nešto dalje začinjava solju. Kad nastupi oseka, reka postepeno gubi slanoću, postaje čista, i tako protiče kroz grad, a doc­nije čista i slatkovodna stiže gotovo i do samog ušća. Grad je vezan za suprotnu obalu reke mostom⁹, koji nije načinjen od običnih dasaka i drvenih stubova, već je sazidan na div­nim kamenim lukovima. Podignut je na onom mestu obale koje je najviše udaljeno od mora i na taj način brodovi mo­gu prolaziti bez prepreke celom dužinom grada.

Pored ove reke, grad ima i jedan mali potok čija je vo­da veoma prijatna i zdrava. Izvire iz istog brda na čijim je padinama smešten Amaurot, protiče sredinom grada i uliva se u Anider. Izvor ovog potoka, pošto je nedaleko od grada, Amaurotanci su okružili utvrđenjima koja se vezuju za zi­dine što opasuju grad. I tako, u slučaju neprijateljskog na­pada, potok ne može biti prekinut, odvraćen ili zatrovan. Od izvora polaze glinene cevi i razvode vodu po svim delo­vima grada, koji svi leže niže. Kad zemljište ne dozvoljava ovakvo snabdevanje vodom, ljudi piju kišnicu prikupljenu u prostranim cisternama.

Grad je opasan visokim i debelim bedemom, sa mnogo tvrđava i kula. Gradski bedem sa tri strane okružuje šanac koji nema vode, ali je zato dubok, širok i pun prepreka od trnja. Sa četvrte strane grad, umesto šanca, štiti reka. Ulice su povučene tako da olakšavaju saobraćaj i štite od vetra. Kuće su savršeno čiste i nanizane su s obe strane ulice, ta­ko da im lica gledaju jedno u drugo. Između njih ulica je ši­roka trideset stopa. Iza ovih kuća nalazi se bašta, široka onoliko koliko je duga ulica i zatvorena sa svih strana ulič­nim zgradama.

Svaka kuća ima vrata sa ulice i izlaz u baštu. Vrata su dvokrilna, otvaraju se prostim pritiskom ruke i sama se od sebe zatvaraju, tako da može svako da uđe.¹⁰ I tako, dakle, ne postoji privatna svojina ni u jednoj stvari, jer se kod njih čak i kuće menjaju svake desete godine izvlačenjem kocke. Građani mnogo polažu na svoju baštu. U njoj gaje lozu, voće, povrće i cveće, i to sa toliko ukusa i brižljivog rada da nikad nisam video ni boljeg roda ni lepšeg izgleda. Njihov radni elan na ovom poslu ne podržava samo privlačnost sa­mog rada, nego ga zagrejava i uzajamno takmičenje pojedi­nih uličnih blokova, ko će bolje obraditi svoju baštu. I doi­sta, teško je u celom gradu naći ma šta drugo što bi građani­ma više koristilo ili im priređivalo više zadovoljstva, pa sto­ga izgleda da je osnivač grada najviše od svega vodio brigu baš o ovim baštama.

Priča se, naime, da je plan ovog grada pri njegovom osnivanju obeležio sam Utop, a svojim naslednicima osta­vio brigu da ga dalje proširuju i ulepšavaju, pošto je uvideo da jedan ljudski vek nije dovoljan za sve te poslove. Njiho­vi anali obuhvataju hiljadu sedam stotina i šezdeset godina istorije, koja počinje od samog osvajanja ostrva. Pažljivo prepisane, oni ih brižljivo čuvaju. Slično predanju, i u ovim analima stoji zabeleženo da su gradske kuće u prvo vreme bile niske prizemnice i kolibe, sklopljene na brzinu od bilo kakvog drveta i oblepljene blatom. Strmi i visoki krovovi bili su pokriveni slamom. A danas, svaka je kuća trosprat­na. Spoljni su zidovi građeni od granita ili tvrdog kamena ili od pečene cigle, sa naročito nabacanim malterom. Kro­vovi su ravni i pokriveni su nekim biljnim proizvodom, ko­ji je jeftin, ali je zbog svog sastava nezapaljiv i otporniji za nepogodu od olova. Od vetrova ih čuvaju prozori od stakla,¹¹ koje se kod njih jako mnogo upotrebljava, a ponekad i pro­zori od finog platna, natopljenog providnim uljem ili smo­lom, čime postižu dvostruku korist, jer ovo platno propušta više svetla i bolje štiti od vetra.

_______________
Napomene:

7. Amaurotus. znači Slepi grad, Grad u tami, Grad koji niko ne vidi. jer grčki pridev άμαυρόζ znači: taman, slep, nevidljiv. Mor je prvobitno ovaj grad nazvao Mentirum (lat. mentiri — lagati), što bi se prevelo sa izmišljeni.
8. Anvdrus flumen, Suva reka, tj. reka bez vode, što znači grčki pridev ανυδροζ (bezvodan).
9. Obično se tumači da i ovom slikom mosta u gradu Amaurotu Mor ima pred očima londonski most. na kojem je, docnije, bila izložena i nje­gova glava.
10 Slično govori i Platon (Država III, 416).
11. Stakleni prozori u Morovo vreme postojali su samo na kućama bo­gatijih ljudi.