Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

5.


Gren fadr i gren madr su posedali na kauč u trpezariji, uozbiljili se, načuljili uši i upiljili oči u televizor. Počinjao je Dnevnik, a oni tu emisiju nikada nisu propuštali. Nisu kupovali novine, radio su sporadično slušali, i to pretežno narodne pesme, pa su se zato o tome šta se zbiva u zemlji i svetu obaveštavali jedino preko glavne informativnne emisije državne televizije. Njihov unuk, pak, ostao je da sedi za kuhinjskim stolom sa slušalicama vokmena na ušima; on ni u Americi nije pratio političke emisije, pa ga ni ovde nisu zanimale. Slušao je svoju muziku i tek letimično bacao pogled na slike sa malog ekrana. A tamo, posle okretanja globusa, odmah se pojaviljuje Vođin lik, koji se, u Belom dvoru, rukuje sa članovima neke delegacije. Deluje samouvereno, čak nadmeno. Kako i ne bi kad će uslediti reportaža sa otvaranja radova na popravci oštećenog mosta u NATO-bombardovanju, pa scene o gradnji nekoliko kuća u nekom gradiću o trošku države, i one za postradale u bombardovanju. Iza tih svečanosti, sledi prilog o ponovnom puštanju u pogon peći neke livnice (sve se puši i žari, da i Lepu i Novicu ispred malog ekrana obuzima neka toplina), pa izveštaj sa plodnih polja (berba kukuruza i šećerne repe) uz navođenje procenata uspešnosti, da bi se ovaj prilog završio traktorom sa punom prikolicom poljoprivrednog zlata, tj. kukuruza. Evo sada velike prodavnice, supermarketa, kako se šepuri bogatim asortimanom svakojakih artikala. Nema šta nema na gondolama i u frižiderima. Bilo je to tako vešto uslikano, da namah privuče i Majklovu pažnju. Učini mu se kao da je u Americi. Eto, jedna lepa ledi ubacuje fine paketiće u kolica na guranje, dok kraj nje razdragano maše slatka bejbi. Ali gle vraga, usred te idile, kvrc, ekran se zatamni.

– Sta je ovo, gren fadr?! – gotovo se uplaši Majkl. – Ode tivi?
– Nije, sine, daleko bilo, samo nestala struja – ohrabri ga baka Lepa. – Kod nas tako često, mi navikli.
– Će dođe brzo, ako nije restrikcija – dodade Novica. - Je li, Leposava, da li si čula da su uveli isključenja po grupe?

Lepa najpre zavrte glavom, pa sleže ramenima. Majkl priđe frižideru, otvori ga, zagnjuri glavu unutra, pa se uspravi i zalupi vratima.

– Nema bira, nema coca cola, nema nisto! – ljutnu se razmaženi mladi Amer. – Luk, vi mnogo siromasni?
– Nismo, sine, otkud ti to! – začudi se baka Lepa. – Imamo si, kao i svi drugi.
Jes, a zasto vas friz prazan, a tamo ima sve.
– A gde tamo? – uozbilji se deda Novica.
– Pa na tivi, sad prikazali.

Baka i deka se pogledaše i nasmešiše.

– Na našu televiziju nema što nema – uze deda da objašnjava unuku. – Tamo si teče med i mleko, a mi ovde imamo kad imamo. Obično kad primimo penziju, tad malko ponapunimo frižider, a posle, kako bog da.

nazad