SEĆANJA

Prljav, siv sneg veje po izrovanim ulica- ma. Kako je samo beo i čist! Noć se spušta na usnuli grad. Ona i on šetaju zagrljeni, zaljubljeni. Ah! Ovim parkom su toliko puta šetali dok su se zabavlja- li. Sećanja naviru kao izmet iz glavne kanalizacione cevi, bukte kao požar u porodilištu. Prvi susret, poljubac, njiho- va gola tela. Ah! Tako razneženi hodaju ispod stabala s prljavim snežnim kruna- ma koje blistaju kao sunce. Na klupi spaze tek odštampane novine. Razgrnu sneg i pogledaju naslove. Sećanja navi- ru kao gnoj iz prezrelog čira. Ona se se- ti svog prvog abortusa, njemu na pamet dođe dizenterija. Jednom ga je uhvatilo na sred ulice, a klozeta nigde u blizini. Kako mu je divno teklo niz nogavicu! Pažljivo vrate novine na klupu, nežno se pogledaju i zaljubljeno podrignu. Ah! Ako su živi, i dan-danas podriguju.

Đorđe OTAŠEVIĆ

Voleću te do kraja života.
A posle ćemo videti...

Vladan Sokić

SVADBA

Sede, kao vesele se, na svadbi se to od svatova i očekuje, a ovamo se po- preko gledaju. Mladini samo crveno vino piju, sve crveno slave, mladoženjini svatovi sem viskija ništa drugo ne bi liznuli. Posle nekoliko čašica počeše i psovke jedni drugima da upućuju. Sre- ćom, tada na stolove izneše pečenje. Prestaše psovke, čak se i osmeh na li- cima njihovim pojavi, pa navališe na meso. Kidaju ga rukama, guraju u usta. Kada se prejedoše, ostatke u kese i džepove trpaju. Da ispred njih na stolu ne beše praznih flaša od crvenog vina i viskija, ni po čemu ih ne bismo mogli da razlikujemo.

Đorđe OTAŠEVIĆ

POZE

U seksu je volela da bude ispod muš- karca. Da gleda preko njegovog rame- na. S mnogima je bila i uvek tako. Je- dan je poželeo da ga ona zajaši, da bu- de na njemu. Malo se nećkala, ali je ipak pristala. Čak joj se i svidelo. Prvi put je pogrešila. Nije primetila kada su ukrali plafon iznad njene glave.

Đorđe OTAŠEVIĆ