Nove knjige ­

Bez kompromisa

Pomeranje pameti
Aleksandar Čotrić
Agora, Zrenjanin - 2012.

Kada civilizacija zakorači krupnim korakom napred, nije li vreme da na trenutak zastane i osvrne se na pređeni put. Možda bi taj predah otvorio neka nova pitanja, ali bi svakako ponudio i odgovore. Nije ovde reč o tome da je istorija učiteljica života, pogotovo što učitelje više niko i ne sluša niti želi nešto da nauči, nego o tome da je klatno koje se u neka davna vremena zaljulalo počelo da se vraća i da se može obiti o naše glave. Katastrofični scenario je, dakle, pred nama, a od naše pameti zavisi da li ćemo uhvatiti taj poslednji voz za postojbinu čovečanstva ili ćemo pomerene pameti razoriti i ovo malo pristojnosti što je preostalo.

Nova zbirka aforizama Aleksandra Čotrića, Pomeranje pameti (Agora, 2012), za koju je nedavno dobio nagradu Beogradskog aforističarskog kruga (BAK) za najbolju knjigu aforizama objavljenu u 2012. godini, na rečit način oslikava sva naša posrtanja od postanja do današnjih vremena.

Kad Bog hoće nekoga da kazni,
prvo mu uzme pamet.
A kasnije mu da pare.

Kad su sva zvona zazvonila na uzbunu,
odmah smo reagovali.
Počeli smo da se krstimo.

A zvono za uzbunu već odavno zvoni. Od tolike zvonjave trebalo je već da ogluvimo, a ne samo oglušimo, što nas vraća na sam početak - na naslov knjige. Pomeranje pameti već kao uvodno slovo uvlači nas u igru reči i navodi na razmišljanje. Dvosmislenost (i višesmislenost) kao osnovna komponenta i začin svakog dobrog zanatski izbrušenog štiva doprinosi (de)lociranju adresanta, ostavlja prostor za traganjem smisla i domišljanja, za vlastita pitanja i odgovore, a Aleksandar Čotrić, sa skoro tri decenije iskustva u tkanju ove minijaturne forme, čitaocima nudi i prostor i potku, bez ulepšavanja i/ili dociranja. Ponekad to čini tako da se jednostavnost zapisa učini kao usputno zabeležena misao, "Ko radi za dvojicu, nije sam!", da nije tog drugog smisla i značenja kojom je nadgrađuje.

Kao i u prethodnim knjigama, a ovo je njegova šesta zbirka satiričnih aforizama, plus dve knjige aforizama za decu, Čotrić svoje hronologije ispisuje u širokom luku - od malih do velikih tema, a najveća je kako se čini politika. Ne stoga što i sam pripada političkom miljeu o kojem govori, jer o politici je pisao i sa osamnaest godina (nagrađen za prvu knjigu aforizama), nego zato što je bliže izvoru pa su isparenja snažnija, te otud i potreba da razigra misli, paradoks učini paradoksalnijim.

Za mudrosti pisaca rezervisane su
poslednje stranice novina.
A za gluposti političara
naslovne stranice.

Posle izbora biće promenjen
sastav vlade i zatvora.

Predsedniku ne samo da su potrebni savetnici,
nego mu je potrebna i stručna pomoć.

Za razliku od prve knjige Daćemo mi vama demokratiju, kada je na snazi bio zakon o verbalnom deliktu, moglo se govoriti o Čotrićevoj hrabrosti da kaže i napiše sve što misli o vlasti i vladajućoj garnituri, sada bi, međutim, bilo neumesno pozivati se na hrabrost za izgovoreno, kada sa skupštinske govornice kuljaju reči koje ni najnepristojnije uho ne može bez sablazni podneti. Dakle, sa ovih pozicija, kada je sve dozvoljeno, zbirka aforizama Pomeranje pameti, pokazuje da je reč o doslednom piscu i beskompromisnom kritičaru, koji ne izbegava da pravi aluzije čak i na sopstveni račun.

Slobodno ispitajte poreklo moje imovine!
I mene zanima odakle mi sve ovo.

Naposletku, višedecenijski angažman Aleksandra Čotrića u satiri pomalo podseća na bajku (bajku? ili je možda ipak reč o satiri?) o carevom novom odelu u kojoj dete vidi da je car go, a zaplašeni podanik samo krunu!

Vesna Denčić

SATIRIČAR U STVARALAČKOM ZENITU

Ko prati našu satiričnu književnost a lično ne poznaje pisce, što je slučaj sa većinom čitalaca, verovatno misli da je Aleksandar Čotrić pisac u zamašnim, takozvanim ozbiljnim godinama. Iako još relativno mlad (rođen je 1966), Čotrić je na našoj satiričnoj književnoj sceni već tri decenije – još kao nepunoletan mladić privukao je široku pažnju svojim ubojitim, duhovitim i stilski izbrušenim satiričnim aforizmima već polovinom osamdesetih godina prošlog veka. Iako je dotle imao samo dve objavljene knjige – "Daćemo mi vama demokratiju" (koja je imala dva izdanja) i "Peta kolona" – u antologiji "VRAG I ŠALA" – pola stoleća srpskog aforizma", izašloj 2000. godine, a 2003. prevedene na ruski ("Čert i šutka"), sa dvanaest strana izabranih aforizama, spada među najzastupljenije autore.

Već rani Čotrićevi aforizmi otkrivaju njegov raskošni talenat. I ondašnje društvene prilike, koje su kod nas oduvek neprilike, vapile su za satirom, ali kod Čotrića su i najaktuelniji aforizmi uvek mnogo više od ogoljene satire, od ljute trave na žive rane. Evo kako on, gradeći paradoks od dvočlanog rečeničnog sklopa, na umetnički efektan način povezuje temu siromaštva i gladi sa našim najvedrijim verskim praznikom, koji je sinonim gozbe i veselja: Vi biste opet da jedete? Nije svaki dan Božić!

Isto tako majstorski povezuje hvalospev radu, njegovo veličanje do svetinje, da bi drugom rečenicom potpuno poništio značenje prve: Rad je kod nas svetinja. U to se ne dira. To majstorstvo je postignuto na volšebni način – stvorena je negacija spregom dve afirmacije; dva verski visoko kotirana pozitivna iskaza proizvela su negativni zaključak; matematički rečeno, ovde su dva plusa dala minus!

Evo kako je Čotrić upečatljivo otelotvorio naš večni usud da nam politika kroji kapu – efektnom spregom folklornog i ideološkog idioma: Ne verujem očima i ušima. Priznajem samo sud Partije. Iskaz koji oličava osvedočenu istinu dobija obrnuto značenje u suočenju sa divinizacijom politike i njenog glavnog stožera – partije. Zamenimo li monistički termin partija rečju stranka, dobijamo iskaz o vremenu sadašnjem i našoj večnoj zavisnosti od politike. A lice i naličje politike Čotrić nam dočarava efektnom spregom dva suprotstavljena iskaza; prvi oličava gorko lično iskustvo, a drugi prividno poentira pozitivno: Dobro znam kakvi su. Zato ih i hvalim.

Koliko je potresno bilo već njegovo mladalačko suočenje sa Levijatanom i oksimoronskim bićem politike, sa vlašću koja istovremeno obećava bolje sutra i preti svima koji joj se neprestano ne klanjaju, svedoči n i naziv prve Čotrićeve zbirke aforizama: Daćemo mi vama demokratiju!

Desetak potonjih Čotrićevih knjiga upečatljivo pokazuju razvoj i grananje njegovog velikog talenta koji se iskazao već na početku. Čotrić je vrhunski satiričar u širokom žanrovskom rasponu, kao pisac izvanrednih aforizama i kratkih priča, s jedne strane, i kao vrhunski antologičar takođe – priredio je odlične antologije aforizama za decu i aforizama o sportu. Široku amplitudu Čotrićevog talenta najbolje osvedočava činjenica da je vrhunski aforističar i kao satiričar i kao liričar i maštar, kao aforističar za decu.

Najnovija Čotrićeva knjiga – zbirka aforizama sa indikativnim nazivom "Pomeranje pameti" – ovenčana je najvišim priznanjem u izuzetno jakoj konkurenciji od trideset tri knjige. Da je reč o knjizi koja zaslužuje najveću pažnju uveriće nas visprena duhovitost i slojevitost značenja, koje zrače iz svake njene stranice, iz svakog aforizma.

Aforizam Kad odrasli veruju u bajke, one postaju religija. – nije samo meta-politički iskaz prvog reda, već sferu političkog osvetljava iz najšireg, antropološkog ugla. Biće politike velikim delom obitava i u sferi religije, zato teško razdvajamo dve sfere svog ljudskog bitisanja, fizički i metafizički prostor: Od vernika politike se traži da ne veruju svojim očima. U začaranom političkom prostoru otkazuju i naša elementarna prirodna čula, prestaje izvesnost razabiranja i pomoću ličnog neposrednog svedočanstva. A u našem bliskom pojmovno-emotivnom koordinantnom prostoru je i naše nesnalaženje u politici – nisu li njeno lice i naličje zapravo samo dva lica istog bića: Ono što je u interesu građana, nije popularno u narodu.

Iluzornu, narcisoidnu predstavu o našoj planetarnoj, bolje reći nebeskoj izuzetnosti, Čotrić podvrgava ironiji naoko grubom ali sasvim primerenom i otrežnjavajućom paralelom: Kad su se Srbi otreznili, shvatili su da se svet ne vrti oko njih. Ova naoko ležerna dosetka oslonjena je na opšte psihološko ikustvo i njegovu životnu trivijalnost po sebi – uznesenost, opijenost svake vrste, i trežnjenje spadaju u večne konstante ne samo pojedinaca već i najširih ljudskih zajednica, od najmanjih kolektiva do celog čovečanstva.

To preplitanje raznih sfera, sagledavanje istine iz raznih uglova, uviđamo ili naziremo iz mnogih Čotrićevih aforizama. Činjenica da tu višeznačnost, taj raskošan preplet lucidnih uvida raznih sfera znanja i razumevanja, Čotrić sve češće iskazuje, ne kao ranije dvočlanim rečeničnim sklopom već u okviru samo jedne rečenice upečatljivo pokazuje da je Čotrić dostigao visoku zrelost i na misaonom i na književnom polju. Njegovi uvidi sve češće iz prostora aktuelne satire sežu u visoke sfere razumevanja sveta, od aktuelno političkog do metafizičkog. Mnogi Čotrićevi aforizmi imaju visprene socio-psihološke, političko-istorijske i filosofske implikacije. U to ćemo se uveriti pažljivim čitanjem ove vredne knjige, osobenog prepleta umnih i duhovitih opaski najšireg tematskog registra i vanrednog stilskog umeća.

• Poslanici su vlasnici svog mandata, ali nisu svog mišljenja.
• Današnji faraoni su na vrhu piramide.
• Vlast je sklona padu. Zbog nakrivo nasađenih.
• Kad novinar ima književne ambicije, počne da izmišlja.
• Svi volimo istinu. Osim o sebi.
• Što je meta viša, satiričar je precizniji.

Navedimo, na kraju ovog kroki-prikaza, i jedan Čotrićev stilski efektan i značenjski dalekosežan autopoetički aforizam: Aforizam je tragi-komedija u jednoj rečenici.

Vitomir Teofilović