Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Nismo ni sanjali
da će nam oni ispunjavati snove.

Aleksandar Čotrić



OPŠTINA

Službenica u opštini me je tako pogledala da me je i samom sebi bilo žao. Predavao sam neke spiskove i dokumenta i mislio sam da je to već svršena stvar kada je komisija utvrdila da ne može da ih primi zato što nisu bli kompletni.
Dok me je jedan službenik upućivao u materiju i savetovao kako i što brže sve to da uradim ja sam gledao u nju, a ona skoro da je patila zbog moje gluposti i neupućenosti. Službenik je ponavljao a ja sam sam samo klimao glavom gledajući u nju.

Zoran Plećević



Ordeniranje

"Dragi gospodine predsedniče,
pre nekoliko dana mi se na odelu pojavila rupa veličine oraha. Nemam para da je zakrpim jer platu nisam primio ne pamtim od kad. Ali videh da vi delite ordenje šakom i kapom pa sam mislio da i meni date jedan, čisto da pokrije ovu moju rupu. Vas ništa ne košta a meni će puno da znači.

Unapred zahvalan, Stefan Kulić."

"Poštovani Kuliću,
rad sam pomoći vam u prikrivanju rupe ali problem je što nijedan moj orden nije tako mali, pa ga je sproću toga, grehota trošiti za vašu rupu. Zato vi nastavite pošteno da radite u Srbiji, pa kada vaša rupa postane veća, javite se i orden je vaš. Ako se ne vidimo, šaljem ga poštom

Vaš Predsednik".

­ Miodrag Stošić


MISLILAC

Nije imao svoje čvrsto mišljenje. Bilo je kao testo. Kako ga ko dohvati i počne mesiti, tako se i on okreće, vrti, bacaka. Dohvatila ga čvrsta ruka, a to boli. Počeo je da vrišti. Promenio je mišljenje. Čim je dunuo jak vetar, trčao je po mišljenje kod drugih. Išao je u strane ambasade. Krišom se sastajao sa opozicijom. Stajao je kao strašilo s ispruženim rukama na vetrometini. Smenjivali su se dani i noći, a on ništa pametno nije mogao da smisli. Zato je pustio druge da misle umesto nas.

Zoran Doderović

UČITELJI

apatija i udaraljke
caruju svetom
a jarost razara vernost
i odanost uznosi do slave

samo su reči kremen
i mera u smoli
šećernih kazaljki koje ječe
da razoružaju učitelje
koji se krste
u čajdžinicama

Ivan Rajović


NEPAŽNJA

Jednom su Marko i još dvojica bili dobre volje. Ova dvojica su po profesiji bili dželati, a Marko im je izdavao naređenja. Toga dana baš ih je dobro krenulo pa su glave padale kao kiša. Uvođenje rada po učinku prava je stvar, pomislili su. I toliko od njihove sreće. Kako sutradan nije bilo na raspolaganju glava na ramenima, uhvatila ih je panika. Naredbodavac Marko nije tolerisao nerad. Proglasio ih je viškom radne snage ili bar jednog od njih. Na njima je bilo da se dogovore ko će da pokupi poslednju dnevnicu i da se već s novim danom kupi odatle, jer će i sam postati višak. Pre nego će i njega stići ista sudbina, Marko je pred kraj radnog vremena zatvorio firmu proglasivši je nerentabilnom. Tako je umesto bez glave, ostao samo bez posla.

­ Robert Nimani


- 2 -