Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

TREĆI DEO

5.

Majkl se našao u čeliji sa još dvojicom. Jedan mu se učinio da ima zakrvavljene oči, dok se drugi lukavo smeškao. Majkl je na licu mesta dopisao svoj filmski scenario: prvi, koji uz to ima i četvrtastu vilicu, mora biti ubica, dok je drugi, crnpurast, po svoj prilici Ciga, prevejani lopov. Uz njega, špijuna, pravo društvo za uzbudljiv zaplet. Nema druge, Majkl će morati da stisne zube i odigra tvrdokornog momka, inače, pretvoriće ga u krpu. Najviše čega se bojao bilo je silovanje. Slušao je da se po zatvorima to radi, a otkako se vratio s Kosova, odvratne muške njuške nisu mu izbijale iz glave.

Kako bi kontrolisao situaciju, zaposeo je ugao nasuprot vrata i zauzeo odbrambeni stav. Gledao je mrko kako bi im stavio do znanja da sa njim nema šale. Sam ćošak mu je omogućavao i da ima dobru preglednost, i da lakše može da se brani, čak i ako obojica u isti čas krenu na njega. Najzad, zadnjica mu se u ćošku osećala mnogo bezbednije.

– Ti s' Amer? – proverava crnpurasti momak svoje saznanja, pa i ne sačekavši odgovor, pruži ruku prema Majklu: -- Daj jednu cigaru.

Majkl izvadi paklo iz gornjeg džepa jakne, gde mu ga je jutros tutnula Milena, ali se ustručavao da ga posluži bojeći se da nisu isplanirali navlakušu kako bi ga ščepali. Ali nije bilo druge, ako već hoće da ponudi cigarete, bolje je da ispruži ruku, bar će tako ostati na kakvom-takvom odstojanju. Ciga kao slučajno zahvati dve cigarete, a odmah za njim priđe i Ubica, ali on izvuče samo jednu. Zaključivši da ga zasad neće napasti, Majkl i sam metnu cigaretu među usne, pa svima pripali upaljačem.

– Pušiš ma'lboro – izrazi se pohvalno Lopov.
– Sto nadže ovde – uzvrati sad već opuštenije Majkl. Počeo je da veruje da se momci neće usuditi da ga tek tako napadnu budući da im je njegov čvrsti stav ulio ako ne strah, onda bar respekt. Svejedno, svoje ćoše nije napuštao, ponavljajući stalno u sebi da nikako ne sme da se zaboravi. U američkim filmovima, novodošli se obično sukobi sa najjačim zatvorenikom, ako pobedi, onda je miran do kraja zatvorskog staža.
– Ti s' špijun? – ponovo Lopov više konstatuje nego što pita.
Jes – prvi put se Majkl nasmeši, bolje reći isceri, budući da mu je bila simpatična Cigininova naivna drskost. Ali samo za tren, jer se seti da ne sme da se opušta. Uostalom, možda su Ubica i Lopov podmetnuti doušnici. – Kako ti sna?
– Ćuza ima golemi uši – namignu mu zagonetno Lopov.
Okej – prihvati nadmetanje Majkl – ti lopov? On ubica?
Obojica se isceriše, pa Majklu bi drago što njegov film teče po planu.
– Jebote! – uzviknu Lopov. – Sto puta sam u bajboku, a ti s' mi prvi cimer špijun. Niko neće da m' veruje kad izađem, majke mi. Ni tebi, ortak? – obrati se Ubici.
– Jebi ga, što će pa špijun u kurčev Domanovićgrad – najzad progovori i Ubica; ispade da ima pomalo piskav glas, neprikladan za jednog žestokog momka. – Špijuni rovare tamo... Beograd, Moskva, London...
– Pa, brate – obrati se Ciga Majklu sad već familijarnije – ako j' u igri krupna lova, zemi i mene, imam ti ja sto zanata.
– Ako treba neko da se sredi, računaj i na brata – prijavi se i Ubica. – Za koji dan će izađem. Će vide da nisam ja ukokao Koleta, da mi je sve smestio Koletov klan.
– I ja neću dugo, najdalje za mesec, sitan je to delik' – stručno okvalifikova svoje
delo Lopov. – Ti mazneš buđelar i u ćuzu, a pravi lopovi se slobodno šetaju. Oni su, brate, svi gore: direktori, ministri, svi sami mafijaši. Apse se samo sitni lopovi, sirotinja koja radi da preživi, a ne oni što s' bogate. Jebena smo t' mi država. Zato se i pitam, što 'š ti ovde kad špijuni zgrću lovu tamo...
– Kad bi se uortačili, napravili bi pos'o! – gotovo uzdahnu Ubica.
– Pa, da, brate, nešto naveliko – odmah prihvati Ciga. – Preko naše Juge valja se i droga, i oružje, pa i uran iz Rusiju...
– Vi preterali – zaustavlja ih Majkl. Godi mu što momci imaju bujnu maštu, ali ga i zbunjuju, on takav tok nije predviđao u svom scenariju. – Spiun ne sverca i ne ubi.
– A ti budi svestran, moderni špijuni sve rade – ne predaje se Lopov.
– Ti sve možeš – dodaje gas Ubica.
– Pa da, brate, kad iza tebe stoji CIA – Ciga se osmeli da još otvorenije provocira.
– A ko drugi, brate – prihvati i Majkl da se igra opušteno. – Ja Amer, a oni svi radi za CIA.
– A ko nisi drostruki špijun, a? – namignu Ubica.
Jes – igrao se dalje Majkl.
– Daj 'oš po jednu – sa velesvetskog razgovora Ciga se najednom prizemlji.

Majkl izvadi paklo i ponovo posluži nove kompanjone. Neko vreme su ćutke pušili lulu mira, mada je međusobno podozrenje još titralo u vazduhu. Posebno je Majkl zadržao oprez. Ali umor ga je sve više savlađivao i negde iza ponoći skljokao se u svom ćošku. Za njega u dvokrevetnoj ćeliji i nije bilo ležaja. Lopov i Ubica su polegali na dvospratni krevet, Ciga gore, Ubica dole.

Majkl je izgubio kontrolu, kako mu se učinilo, samo načas, ali i to je bilo dovoljno da ga spopadnu. Ipak, uspeo je da skoći na noge i da se razmahne. Posebno je bio kivan na Cigu, koji se nameračio na njegovu kožnu jaknu, vrednu petsto dolara.

– Što ti je, bre, što s' biješ?! – zavapi Lopov.

Tad Majkl otvori oči i vide Cigu kako se povlači sa šakama ispred glave, štiteći se od njegovih pesnica. Majkl se naglo osvrnu da ga možda Ubica ne zaskočio s leđa. Nije ga bilo tamo, hrkao je na svom ležaju.

– Samo sam 'teo cigaru, brate, a ti s' odma' biješ – razjasnio je Ciga šta se dogodilo.

Majkl se već sasvim probudio, pa da izvadi stvar, ponudi paklo, ali ga brzo povuče da bi izvadio samo jednu cigaretu i pružio je ''bratu''. U taj čas skoči sa ležaja i Ubica, da i on zapali. I tako sva trojica ponovo zadimiše, sada u gluvo doba noći.

nazad