|
ALERGIJA
U hodniku su se začuli pucnji. Očigledno odmereni i precizni. Komšija je samo
jed- nom kriknuo, više začuđeno nego pres- travljeno, i pao. Da li je bio iz stana s
le- ve strane ili iz stana desno od moga, ni- sam mogao da ocenim. Otrčao sam u
spavaću sobu, zatvorio čvrsto oči i ruka- ma zapušio uši.
Sigurno ste pomislili da sam se uplašio. Profesionalne ubice, naravno, ne
ostav- ljaju svedoke. Ne, ne, niste u pravu. Ja sam hrabar čovek, čak veoma hrabar,
sa- mo patim od alergije. Kada vidim ili čujem ubice, razbojnike i, uopšte, kriminalce bilo koje vrste, sav se ospem.
Posle sat vremena izašao sam iz spavaće sobe. Bio sam siguran da su ubice već
daleko. Sipao sam pola čaše rakije i zapa- lio cigaretu. Vrteo sam kanale dok nisam našao neku staru melodramu. Film je
nag- lo prekinut. Na pun sat se emituju vesti. Brzo sam stavio čašu sa rakijom na sto da bih mogao da zapušim uši. Zatvorio sam čvrsto oči. Ovoga puta, na žalost,
nisam bio dovoljno brz. Osećao sam kako mi po rukama i licu iskaču crvene ospe.
Đorđe OTAŠEVIĆ
SABRANA NEDELA
Za zločinca perspektiva zrela:
Da objavi sabrana nedela.
Jedino ga crna sumnja koči
Da sud možda nešto ne preskoči?
Zato krivac sve od sebe daje,
Dobro krije, svako zlo priznaje.
Biće poznat na svakome ćošku:
Grozna dela o državnom trošku.
U zatvoru, gde nikom ne prija,
Svečana ga čeka promocija.
Rastko Zakić
|
|
TVOR
Kad o slobodi zločinac sanja
Zamišlja slobodu ubijanja.
Njegovo dopire slobodoumlje
Dokle se ratničke čuju trublje.
Dok sinovima navlači čizme
Od truba ne čuje majke brižne.
Ideje su mu: osveta britka,
Duboka mržnja i pamet plitka.
Glasno se hvali: On pomno pazi
Da kroz slobodu zločin izrazi!
Državotvorno dan i noć sanja
Državu zločinskog blagostanja!
Na kraju taj borac za slobodu -
Kravavi račun uruči rodu!
Hoće li prevareni rod da sudi
Državotvornom tvoru koji smrdi?
Rastko Zakić
PROSLAVA NA TRGU PUNOM CVEĆA
Srbija, oktobra 2o2o. godine.
Na centralnom trgu našeg glavnog grada počinje proslava godišnjice
rušenja nena- rodnog rezima. Lepršaju šarene zastave, sa ozvučenja odjekuje muzika, defiluju borci za
demokratiju, deca se igraju balo- nima. Nepregledna masa se komeša.
Ofi- cijelni spiker najavljuje vatromet. Uzbuđe- nje je na vrhuncu.
A onda, nebo počinje da gori. Nebeskim svodom se prelivaju najlepše boje. Brada drhti,
oči počinju da suze. Uspomene na- viru...
I nema među ovom ogromnom masom ni- koga, ko u ovom svečanom i
dostojan- stvenom trenutku nije poželeo da i drug Lenjin i drug Staljin budu sada sa nama.
Vladan Sokić
|
