K E NJ E R A L I C A

Kenjeralica je ovog popodneva jako besna, dok razliva kafu u debele šolje "kaki" boje, drhte joj ruke, seva očima po prisutnim damama, koje ćute i - smeškaju se zlurado.

"Samo se vi smeškajte" mrsi kenjeralica sebi u bradu "igraće mečka i pred vašom kućom".
"Pa igrala je i pred našom kućom, slatka, stalno pred nečijom kućom igra mečka - pa šta" dobacuje kenjeralici jedna od dama za stolom.
"Igra mečka pred našom zajedničkom kućom" dovikuje deda iz ugla.
"Matori ćuti i bulji u taj televizor" dreknu Kenjeralica na dedu.
"Šta nam je činiti", pita Kenjeralica, pošto je poslužila sve dame (uvek se zabroji, zaključila je da ih ima između 15 i 19).
"Isto što i do sada - ništa" odgovara joj jedna od prisutnih dama.
"Kako ništa, pa vidiš li na šta ovo sve ispade" pita Kenjeralica zabrinuto.
"Pa na šta ispade, možeš misliti što novine pišu i narod priča, pa mora i narod nečim da se zabavlja. Hleba i igara, a što je manje hleba više je igara pa je narod - miran" nehajno dodaje Kenjeralici druga od prisutnih dama.

Pošto su popile kafu, okrenuše šolje, gledaju jedna drugoj i slatko se smeju, komentarišući slova "K" i "G" u šoljicama. Razilaze se zadovoljne, pozdravljajući se sa poslednjom, Kenjeralica joj zahvalno kaže:

"Dobro kažeš slatka, važno da smo na okupu, a Lider je - Lider, bez obzira kakav je".

Pošto zatvori vrata, radosna se obraća dedi, koji drema pred televizorom:
"Šta kažu na televizi deda?".

Starac se trže, zablenu u nju i promrsi:
"Po prilici sitovacija je takva da je nastala ukopacija, a kuća nam je postala - stradija".

Duško Radočaj