TANZEN

Došao jednom Tanzenu, profesoru filozofije u Carskoj školi, nekakav neuki mladić da ga priupita o određenim istinama. Zatekao ga je u krevetu sa izvesnom gospođom. Mladić se iznenadi, što je tako logično jer mu ne beše poznata Tanzenova loša reputacija.

Gospođa se takođe iznenadi jer je bila srećno udata, čak izvesno vrisnu na Tanzena:
- Šta radite u mojoj postelji, sram vas bilo!

Tanzen oćuta, ustade i navuče sandale i onako se nag uputi napolje.

- Gde ćete zaboga? -  zavapi gospođa Isuzu -  Ta goli ste, zar ne vidite.

Tanzen polako kliznu pogledom niz svoje telo da bi primetio:
- To nas donekle čini sličnima, zar ne?

Zatim izađe napolje na kišu. Išao je on tako po kiši koja mu se slivala niz lice i razmišljao o postojanosti promene. Mladić se trkom uputi za njim noseći Tanzenov kimono.
- Učitelju, učitelju, vaš kimono.
- Ah -  reče Tanzen -  Ono sam što sam, stoga nema razloga da se više pokrivam.
- Ali učitelju, sramota je.
- Šta je sramota?

Mladić pocrvene, ličnim primerom pokazavši šta je to sramota, a kiša poče još jače da pada, ličnim primerom poučavajući metafori "pljuštati kao iz kabla". Iznenada iz mraka iskrsnu Henri Kisindžer kao avet i reče prisutnima:
- Hello.
Pogledom je kliznuo niz Tanzenovo telo značajno primetivši:
- You'v got a perfect body.

Tanzen pokri rukama genitalije i grudi, vrisnu poput sirene prekookeanskog broda i hitro istrže kimono iz mladićevih ruku, ogrnuvši se njime.

- Fuck! What are you doing? Why are you screaming like a rocket?!

Tanzen obrisa pejzaž rukom, obrisa kišu poput pravog sumi slikara i nacrta sunčano jutro, ptice koje pevaju, šumu sa bambusovim drvećem sa desne strane i manju šumicu eukaliptusa sa leve strane. Nacrta Deda Mraza kako stoji pored njih, i pande nacrta u šumi bambusnjaka, dok se u eukalipnjaku nalaziše koale koje je dakako Tanzen nacrtao.

- What the fuck! - prenerazi se Henri Kisindžer.
- Kume, oš' ti gatam u dlan? - reče Tanzen i istog trena uze Henrija za ruku.
- Kume, 'maš mnogo dugu liniju života, preko cele zemljine kugle.

Izvadio je Tanzen lupu iz skrivenog džepa u kimonu i još bolje zagleda Henrijeve linije na dlanu.

- Otisci odgovaraju, on je! - dreknu Tanzen.

Na te reči Deda Mraz skoči, vrisnuvši:
- Policija, imate prava na advokata i sve što kažete biće upotrebljeno protiv... ovaj, protiv, aaa...
- Protiv vas - dreknu mladić.
- Zašto protiv mene?! - uzviknu Deda Mraz - Ja nisam, ne može bit da je to zbog... ma ne, nemoguće.
- Biće upotrebljeno protiv vas! - viknu Tanzen uperivši prst u Henrija.
- Da, da, protiv vas - potvrdi Deda Mraz stavljajući lisice Henriju na ruke. Zatim ga odvodi u nepoznatom pravcu.

Posle nemilog događaja Tanzen i mladić nastavljaju šetnju duž eukaliptusove šumice.

- Šta si hteo od mene? - prozbori Tanzen posle kraće pauze.
- Učitelju, sigurni ste u koale?
- Što ne bih bio?
- A u koane?
- Apsolutno.
- Mislim, sigurni ste da je Japan njihovo prirodno stanište?
- Koana?
- Ne, koala?
- Pa, ustvari i ne baš. Nije bitno. Moguće, posledica radijacije.
- Ustvari, nisam vas zbog toga tražio... Učitelju, ne pridržavam se budističkih propisa, slabo meditiram, ustvari nikako ne meditiram. Da budem iskren, ni ne znam šta je to meditacija. Načisto sam zapostavio svoj duhovni rast.
- Šta je razlog tome?
- Zaljubio sam se učitelju, samo na nju mislim. Bez vazduha bih mogao izvesno ali bez nje ni sekundu više. Dovoljno mi je samo da je na trenutak vidim i odmah sam blažen.
- Zatvori oči i kaži mi šta sada vidiš?
- Vidim nju.
- Gde si ti?
- Nema me učitelju, samo je ona prisutna. Nije li to strašno, ja sam loš budista... oh, ubiću se.
- To je to! Pouči me - reče Tanzen i pade ničice pred mladićeva stopala. 

A mladić je imao ravne tabane.

Branko Nebrigić