|
PROPISNI PRELAZAK ULICE
Izašao sam da kupim novine kao i svakog jutra.
Prešao sam ulicu, malo popričao sa prodavačicom i po navici
razgledao naslo- ve. Pažnju mi privukao veliki natpis:"Nove
desetostruke kazne za saobraćajne pre- kršaje!" U podnaslovu
je pisalo: "Velike kazne za nesavesne pešake". Podnaslov
me je posebno zainteresovao, jer pešak, to sam ja. Dakle, vreme je
za maksimalan oprez. Brzo sam u svest prizvao osnovna pešačka
pravila. Sve se svodilo na kreta- nje po trotoaru, i prelaženje
ulice na pe- šačkom prelazu. Kad sam tako kvalitetno analizirao
novonastalu situaciju bilo mi je mnogo lakše, i sa pešačkim
samopouzda- njem pošao sam nazad prema stanu. Ali sam se u istom
trenutku ukopao u troto- ar. Na tom mestu, mestu gde sam svakog dana
prelazio ulicu, nije bilo pešačkog prelaza! Kakva sreća,
proletelo mi je kroz glavu, što sam pročitao novine, sad sam već
mogao biti kažnjen, a ko zna, možda i uhapšen!
Osvrnuo sam se niz ulicu. Levo nije bilo "zebre". Možda
desno? Krenuo sam desno niz ulicu u nadi da će se negde pojaviti
propisani pešački prelaz. Išao sam tako, išao i išao, iskazao
sam zaista maksimalne osobina jednog pešaka, ali se potrebni uslov
za prelazak ulice nije pojavljivao.
I sad mi je jedina nada geografija. Treba uporno da idem pravo, a
dokazano je da je Zemlja okrugla. Samo da ne došetam ponovo na istu
stranu ulice!
Slobodan Simić
Onima koji nisu
ništa skrivili
garantujemo
fer suđenje
i umerene kazne.
Đorđe Otašević
|
|
OTPAD
Na državnom glavnom putu
Sačuvasmo olupine,
Kad pođemo po državi
Da nas bivša želja mine.
Drugi neki otpad drže
Kraj sporednog nekog puta,
Nama nek' je baš na oku,
Uspomena da ne luta!
Za naš otpad nas vezuju
Mnoge svetle uspomene,
Pogibije i sudari,
Lude glave razbijene.
Uostalom, video sam
Važan krš u novoj pozi:
K'o da ništa nije bilo,
On i dalje vozi, vozi!
Rastko Zakić
TAKMIČENJE
Balkan je na posmatranju
Mnoge državice na provjeri
U takmičenju s demokratijom
Ubjedljivo vode kontejneri
Živko Vujić
PERAČI
Radnici Gradske čistoće peru Trg Republi- ke, razvukli su creva za
pranje ulica, u blizini se nalazi kamion sa rezervoarom, sunce je
visoko odskočilo na nebu poput loptice skočice. Bila je prava
letnja pripe- ka, obližnje bašte kafića ispunjene do poslednjeg
mesta.
Ipak, oštro oko izvežbanog posmatrača moglo je
zapaziti kako nešto nedostaje. Voda iz nekog razloga nije isticala,
ni kap- ljica, iz suve drenovine dalo bi se iscediti više vode
negoli iz sasušenog creva za pranje ulica. To ipak nije sprečavalo
vred- ne radnike Gradske čistoće da nastave sa pranjem ulica.
Zapanjeni šetači su se po navici sklanajali od perača zastajući
u ču- du i pitajući se zašto ovi peru ulice na su- vo.
Šta to radite zaboga, zar ne vidite da ne- ma
vode, pitali su ih oni zapanjeno. Zna- mo, odgovarali su perači na
smenu jer ih je ipak veliki posao čekao. Valjalo je opra- ti još
i: Srpskih vladara, Knez Mihajlovu, Vasinu, Francusku, Kolarčevu,
Terazije, Kosovsku i mnoge druge ulice. Vode ne- ma, kao što znamo
svi, jer se arči i mora se štedeti, govorili su perači, jedan
radnik se nadovezivao na rečenicu drugoga, strogo pazeći da se
primopredaja izvrši kod pravopisnog znaka. A mi svakako mo- ramo
svoj posao raditi, reče jedan od njih, dok je sledeći kod zareza
nastavio zapo- četu rečenicu njegovog kolege, a grad ne smemo
nikako ostaviti prljavim.
Branko Nebrigić |
