|
DUG
Prvo sam mu zbog duga probušio gume na novom mercedesu. Onda je on meni
otro- vao pit bul terijera. Nakon toga sam mu zapalio isti onaj mercedes, da bi on meni bacio molotovljev koktel na
vikendicu. Tada sam shvatio da je vrag odneo šalu, pa sam mu poslao
uterivače duga da mu polome kosti.
Onda je on meni sa traumatološke klinike poslao
kontrauterivače koji su mi demoli- rali lokal. Samo luda sreća me je spasla da izbegnem
sačekušu koju mi je isto ve- če spremio. Ali su zato tom prilikom
pogi- nula moja dva telohranitelja. No, već su- tradan trojicu njegovih najboljih
telohrani- telja sam zacementirao u temelje starog mosta. I još poslao
čoveka da ga upuca čim izađe sa klinike. Ali pošto će izaći ko zna kad,
tako će mi izgleda i dug platiti ko zna kad.
Zato sam definitivno odlučio da ga tužim.
Tužba je podneta i parnica je već krenu- la.
Pravna drzava je neumoljiva.
Vladan Sokić
|
|
PROLEĆE
Dugo ja njega pratim. Još od kad se rodio. I znam sve o njemu. Apsolutno sve. On za mene nema tajni. Znam ga u dušu.
Vrlo je nezgodan tip. I opasan. Stalno je nervozan. Lako plane. Voli da se
potuče. Uvek u unutrašnjem džepu nosi otkočenu »dugu devetku«. I stalno je na oprezu.
Svašta je taj radio. Iznudjivao novac. Pretio. Uterivao dugove. Uzimao »reket«. Varao. Krao. Znam i za jedno silovanje.
Naređivao je ubistva. Znam i za najmanje jedno ubistvo. Pravi kriminalac.
Bio je i na ratištu. Tamo se tek »otkačio«. Ubijao je i njihove i naše. Palio je. Pljač-
kao. Otimao. Naročito je mrzeo zarobljeni- ke. Obično je naglo iz unutrašnjeg džepa potezao svoju »dugu devetku«. I
prisla- njao im na slepoočnicu.
Došao je taj dan. Slutio sam da mora do- ći. Postao je opasan svedok. Postao je potencijalni izdajnik. Postao je nacionalna sramota. Slutio sam taj dan.
Tačno sam znao gde ću ga naći. Uvek tačno znam gde je. Prišunjao sam se ne-
čujno. Nije bio dovoljno oprezan. Prvi put. Polako sam iz unutrašnjeg džepa izvukao »dugu devetku«. I prislonio mu je na
sle- poočnicu.
»Soko zove Orla, prijem. Pošaljite odmah patrolu i hitnu pomoć. Danas još jedno samoubistvo. Ne zna šta im je danas.
Proleće, valjda.«
Slobodan Simić |
