Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

TREĆI DEO

6.


Osvanuo je i peti dan otkako je Mihajlo otišao od kuće i baba Leposava i deda Novica su se već zabrinuli. Lepa je čak počela da prebacuje Novici što je pustio dete da ide na Kosovo, gde Srbe kolju kao piliće. Novica se i sam kajao što je olako podržao Miškovu misiju, susret s nekim tamo Jevrejinom. A opet, zar je trebalo da sprečava unuka na poverenom mu državnom zadatku, posebno što je to bilo vezano za Bele stene. Jeste, malo je bio i pristrasan, povuklo ga je ponovno vraćanje na scenu njegovog dragog kamena.

Novica je odlučio da ide u Opštinu; gradonačelnik ga je poslao u Prištinu, pa valjda on ima vesti šta još tamo radi njegov Miško. Nije se najavio jer je bio uveren da će ga Zlatan Prišević odmah primiti, dovoljno je i na minut.

Sekretarica ga je zadržala ne pridajući mu poseban značaj. U svoje vreme, svi su znali ko je Novica Spasić, svi su mu se klanjali, a sada, i kad bi se neko setio nekadašnjih njegovih zasluga za grad, pravio bi se mutav. Prolazili su minuti i Novica se sve više vrpoljio sedeći u ćošku iza stočića s pikslom (da je bio pušač, bar bi ublažio nervozu cigaretom), dok je mlada sekretarica doterivala svoje nokte. Povremeno bi upiljio u nju upitno zašto toliko treba da čeka, ali ona je samo slegala ramenima.

Zlatan je i sam bio zatečen, ta Novica je ugledan građanin, ili je bar nekada to bio, a ovamo unuk mu je zatvoren. Šerif je prenaglio, a sad on, Zlatan, treba da vadi vruće kestenje. No šta je tu je, bolje da što pre skine bedu sa vrata. I Zlatan se pojavi na vratima svog kabineta sa nameštenim osmehom i pozva nezvanog gosta unutra. Pritom se rukovao s njim, potapšao ga po plećima, smestio za gostinski stočić, seo preko puta njega i upitao šta će da popije. Novica je odbio čast, ta nije došao da se gosti, nego su ga dovele brige.

- Nešto mi se oduži ovo Miškovo na Kosovo, pa me zabrinu.

Zlatanu laknu. Novica i ne zna gde mu je unuk, pa će smesta prebaciti lopticu na tuđ teren.

– To za Kosovo zna samo Šerif, od njega sve će čuješ. Idi smesta kod njega.

Budući da se sve završilo glatko, Zlatan galantno isprati svog gosta čak do lifta. I sam bi želeo da Novica što pre izdejstvuje da mu se unuk pusti iz pritvora da ne bi, pod policijskim pritiskom, propevao kako je gradonačelnik tražio od njega da mu nađe vezu s KFOR-om radi švercovanja benzina. Koliko god bi se posle branio kako je to najobičnije špijunsko podmetanje, e da bi se diskvalifikovao predstavnik lokakne vrasti, nikad se ne bi oprao dokraja. Bio je ubeđen da će Šerif popustiti pred molbama Novice Spasića, budući da je reč o pajtašu njegovog oca Jezdimira Zelenovića iz vremena otvaranja rudnika.
 

7.


– Znaš li ti, Bobane, ako ti sad zovnem oca u Beograd, ima da te okrpi kao stari ćurak – grdio je Novica Šerifa u njegovoj kancelariji. Grdio, ali blago, više korio, uz svoj cerek, jer koga moliš ne smeš mnogo da ga kritikuješ. – Ti znaš ko smo i šta smo bili ja i tatko ti, a ovamo sad njegov sin da 'apsi mojega unuka! Eee, i toj da dočekam!

Novica je na putu od Opštine do SUP-a saznao gde mu je završio unuk. Pojurio je da podvikne Šerifu da mu smesta pusti Miška, ali dok je trajala mučna procedura na prijavnici, počeo je i sam da zazire od te institucije.
Šerif se dovijao kako da se izvuče iz neprijatne situacije.

– Nisam ga ja uhapsio, čika Novice.
– Ne, nego moja baba Petrija!
– Tako stiglo odozgo – Šerif uperi kažiprst prema plafonu.
– Tamo gore je sveti Petar, kol'ko znam.
– More ovaj je i veći.
– Veći je samo Gospod Bog.
– E pa On, ali naš Bog Otac.
– Znam na kojega misliš, ama nešto sumnjam. Pa neće naš Vođa da ni zatvara deca, ima on pokrupne brige.
– Ima, nego šta, ali onaj što rukovodi državom mora sve da zna.
– I za... mojega Miška!
– Ne kažem direktno, ali kako zna, zna. E sad, mi, Služba, tu smo da održavamo red i mir.

Izvesno vreme Novica se čudom čudio čime se sve ne bakće mudri Vođa, pritom se i iscerio na svoj način, da bi mu se usne ipak brzo stisle. Ovo s njegovim Miškom stoji mnogo gore nego što je on mogao i da zamisli.

– Dobro de, 'ajde. Ama što je moj Miško tol'ko zgrešio?
– Sad mi to ispitujemo – uzvrati Šerif izokola. – Vi'š ovako, čika-Novice, naš najveći neprijatelj danas ti je Amerika. A tvoj unuk je Amerikanac! Automatski sumnjiv. Mi ipak 'oćemo da proverimo da ga možda nije zavrbovala CIA ili je u njemu još naša krv. Poslasmo ga na Kosmet da obavi jedan zadatak, ali kad se vrati, momak vrda. Šta bi ti, čika-Novice, da si na mom mestu? Služba je služba, visoka odgovornost, bezbednost države!

Novica je otupeo. Šta ga je snašlo! Prošli put je zabrljao njegov sin Saša, pokupio
Alemovu opremu i nestao... Ipak, za Miška nije mogao da veruje, ta on je još dete.

– Toj ne mož' da bidne! – usprotivi se Novica. – Vi policajci umete da preterate.
– Da je do mene, i da mu progledam kroz prste, ali znaš već, oni gore... No ti, čika - Novice, ne brini, će ispitamo stvar...

Šerif ne kaza šta će određeno učiniti, pa su tako i Novičine brige ostale.

nazad