Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

TREĆI DEO

8.


Ne samo što je bio zabrinut, Novica se našao i uvređen. Iako je sada običan penzioner, ne baš tako davno bio je slavljen kao najznačajniji Domanovićgrađanin. To ovi mlađi, kao Boban Zelenović Šerif neće da znaju, ali ima ko to dobro zna.

Utrčao je u stan i odmah zgrabio telefon. Leposava ga je gledala pometeno, osećala je da je nešto vezano za unuka Miška, ali nije se usuđivala da ga pita, bojala se neprijatne istine. Pogotovo što je Novica stalno nešto mrmljao, kao on nije tikva bez korena. Zvao je kog drugog nego svog nekadašnjeg pajtaša Jezdimira Zelenovića, gradonačelnika iz vremena kada su njih dvojica pokretali točak domanovićgradskog zahuktalog razvoja, a potom i ministra tamo gore. Sad je i on u penziji, živi u Beogradu, ali Jezda je Jezda.

– Novice, staro momče, baš si me iznenadio.

Bila je to Jezdina Zvezdana. Obradovala mu se, naravno, ta bila mu je desna ruka oba puta kad su pokretali Alem, a družili su se i privatno, priređivali večerinke u svojim vilama u vikend-naselju Borovnjak. E, Zvezdana, Zvezdana! Umela je da očara i Domanovićgrad, ali i Beograd.

– Bogami, i tvoj glas kao u devojče – ume i Novica da daje komplimente kad treba.

Malo su proćaskali o starim dobrim vremenima, potom je Zvezdana upitala kako je Leposava, a Novica je uzvratio pitanjem o Jezdi, drži li se mudra starina.

– Eno ga, zahrkao u fotelji sa Propagikom preko lica kao pravi penzioner... A, evo, prozeva se i pita ko je. Pa naš Novica, bre. Ajde, mrdni dupe.
Zvezdana se još koji časak kikotala, a onda je zabrundao još pospani Jezda.
– Gde si, bre, stara kućo.
– E, moj Jezdo, nevolja, inače ne bi te uznemiravao baš sad, posle ručak.

Novica je odmah počeo da se žali na novo domanovićgradsko rukovodstvo, koje ne vidi dalje od nosa, zaboravljaju i one koji su koliko juče brinuli o gradu, kao da svet počinje od njih.

– A što se ti zbog toga sekiraš?! – grdi ga prijateljski Jezda. – Mi smo uradili što smo mogli, sad uživajmo u zasluženoj penziji.
– Da je do mene, ne bi se ja sekirao za ništo, nego moj unuk... Eto, došao Miško čak iz Amerike da poseti dedu i babu, da ih obraduje. Lep momak, liči na Sašu, ali i na njega, Novicu. I taman kad je dečko počeo da se lepo provodi po gradu, kad ga Zlatan i Boban upetljaju u neki zadatak na Kosovu. Ajde i neka je, neka dete pomogne ako može, ali oni njega, čim se vratio otuda, odma strpaju u zatvor, kao nešto špijunirao.
– Bruka, jedan Spasić! – grdi Jezda na sav glas, pa Novici milo, cereka se. A onda ga Jezda preseče pitanjem: - A što je on to špijunirao?
– Bre, Jezdo, pa on je još dete!
– Mi smo ti, Novice, ljudi starog kova, naivni, i ne slutimo koliko je CIA prepredena. Moj Boban ne bi ga tek tako...
– Sad i ti... – splasnu Novica kao probušen balon.
– Slušaj, Novice – gotovo zvanično će Jezda – što je do mene, sve će učinim. – Novica začuje Zvezdanin glas, suflira mužu: "Nemoj da se mešaš". – Ako je momak čist, odma' će ga puste. Ajd' sad, ne brini...

Ali Novica je brinuo. Tako sad Jezda i Zvezda! Ko bi rekao, nekada su se tako lepo družili.
 

9.


Bračni par Zelenović je dugo većao. On bi da ipak nešto preduzme, ona da se ne upetljava, pogotovo sada kada ima neke poslove oko uvoza, mogu lako da joj uskrate uvoznu dozvolu. Jezda je potegao staro prijateljstvo sa Spasićima, ne može tek tako da otpiše nekadašnjeg nerazdvojnog druga. "A što je mali špijunirao?" posegla je Zvezdana za adutom koji je visio u vazduhu. "A možda i nije", pokušao je da ublaži situaciju Jezda, "znaš i sama da se danas olako fabrikuju špijunske afere." Zvezdana se malo povukla, da bi onda pristala da se Jezda samo raspita, kao radoznao je da čuje šta se to tamo zbiva u njegovom rodnom Domanovićgradu.

Telefonirao je Brajku Brajkoviću. Nije bilo problema da dobije vezu sa ministrom policije, znali su tamo ko je Jezdimir Zelenović. Ili bar ko je bio. Pošto su izmenjali nekoliko kurtoaznih fraza, pri čemu je Brajko upitao i kako je Jezdino zdravlje, Jezda je prešao na stvar. Takva i takva stvar, on se ne meša u službene poslove, ali urgiraju iz Domanovićgrada, ta dole ga svi znaju i očekuju da im pomogne, pa eto, on bi da se raspita šta se to zbiva sa Spasićima. Oni su ipak dole ugledna porodica, imaju svoje zasluge...

– Momak nije u pritvoru tek tako, druže Jezdo – uzvratio je ministar Brajković. – Tebi u poverenju, iza cele stvari se valja krupna politika, do najvišeg vrha.
– Au! – zapanji se Jezda. – Nisam znao, izvini.
– Ništa, druže Jezdo. Sve je pod kontrolom, znamo mi šta radimo. U ovoj situaciji kada su se udružili NATO i domaće izdajice, moramo i mi da zaigramo na život i smrt. Pa neka proba opozicija da uzima vlast. Zato, druže Jezdo, imajte poverenja u nas, mi dostojno zamenjujemo vašu generaciju!
– Imam, druže Brajko, taman posla.

nazad