Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

ČETVRTI DEO

3.

Uveče uoči mitinga, i opozicioni prvaci su se okupili na poslednji dogovor. Sastanak se održavao u prostorijama demokrata, pa je i predsedavao njihov čelnik, advokat Radiša Šopalović. Svi su manje-više bez pogovora prihvatili njegovu vodeću ulogu u organizaciji mitinga, osim lidera obnovitelja* Milana Šojića, koji jedva i da se nakanio da dođe u goste Šopaloviću. Jer tokom minule decenije novog višestranačja, on je bio taj koji je znao da ustalasa masu na trgovima i ulicama Domanovićgrada, a ne salonski političar Šopalović. Ali u poslednje vreme, otkako je vrh obnovitelja počeo da šuruje s koalicijom "narodnog jedinstva", esesesovcima, lujcima i radikalcima, i Šojić je bio prinuđen da se povuče ne samo iz uličnih akcija nego i sa čela opozicionog bloka. Naravno, to je vešti advokat Šopalović odmah iskoristio i zaposeo njegovo mesto.

I dok se Šojić, sevši u prikrajak, izgubio među ostalim opozicionarima u nevelikoj sali,  dotle je Šopalović, kako se učinilo Šojiću, već počeo da mitinguje. Ustavši iza stola, koji se nalazio ispred redova, on je zagudio  kao da daje završnu reč na velikom suđenju:

– Gospodo, sutra je za nas biti il' ne biti. Zato je veoma važno da se večeras ovde postigne jedinstvo, kako na samom mitingu ne bi došlo do iskakanja i eventualnog međusobnog prepucavanja, od čega, kao što svi znate, opozicija u poslednje vreme nije imuna. Naprotiv, umesto da se postigne sloga, nastavljeno je rivalstvo. Umesto da sve svoje snage i umeća podredimo zajedničkom cilju, svrgavanju nenarodne vlasti, među nama su počela natezanja ko je bolji, zaslužnoji, pa i pametniji. Neki čak misle da su bogomdani da budu stalno predvodnici, i to ne samo u svojoj stranci nego i u okviru cele opozicije...

To advokat cilja na njega, odmah je zaključio Šojić. Pomišljao je da ustane i napusti skup, pa neka se Šopalović šepuri do mile volje, ali mu se nije dalo. Izdržaće njegovih pet minuta, jer doći će dan kada će se advokat ponovo zavući u svoju kancelariju kao u mišju rupu, dok će pola grada klicati: Šojić! Šojić!

– Sutra je Vidovdan, videće se ko je vera, a ko je nevera – udara Šopalović na kraju u epsku liru. Simbol Vidovdana potom neće zaobići niti jedan govornik. Svi su tražili da se sutra drže složno, kao braća, da jednom prevaziđu  srpski usud – neslogu.

Izređali su se lideri, a Šojić još ćuti. Neki su i po drugi put ustajali, a Šojić ni da pusti glasa. Naravno, to svima pade u oči, pa počeše da se okreću k njemu. On se umirio, ili se pravi da je nezainteresovan, ili ga se stvarno ništa ne tiče. Najzad ga neko glasno prozva. On se još malo nećkao, pa, sedeći (svi su ustajali kad su govorili), poče tiho, da bi mu glas sve više narastao:

– Kod tolike reči, kod tolike pameti, šta ću vam ja. Vi sve rekoste, i o slozi, i o bratstvu, pa bogme i jedinstvu - samo ne znam da li o onom komunističkom ili pravoslavnom, a kako ćemo sutra pred Obilića i Lazara, ako ste toliko zapeli za Vidovdan, kako ćemo krenuti složno, čvrsto, svi za jdnoga – jedan za sve, e to, braćo, ja ne čuh. Kad ste već sami izabrali sutrašnjeg vožda, neka vam je sa srećom. Nadam se da nije toliko zaslepljen liderstvom pa  da vas odvede u provaliju kao onaj Domanovićev.

Začu se tapšanje. Svi zapaziše da to Šopalović ironično aplaudira.

– Ako obnovitelji ne predvode, ako sosovci ne spašavaju, nigde i ništa; ako Šojić nije na čelu kolone, ode mast u propast, ili, kako se on osmeli da citira velikog Domanovića, u provaliju. Pa dokle tako, braćo sosovci? Zar ni u ovom sudbonosnom trenutku ne može da se prevaziđe surevnjivost? Uostalom, ne može se sedeti na dve stolice...
– Mi smo ušli u vladu dok je trajalo bombardovanje ne bi li se spaslo Kosovo – ne izdrža Šojić da ne uzvrati na advokatovu aluziju o  pristupanju obnovitelja vladajućoj koaliciji.
– Vidi se kako ste ga spasili...

Pošto su njih dvojica nastavili da se prepucavaju, umešali su se i drugi, pa je nastala sveopšta vika i galama. Najzad se stiglo dotle da više niko nikoga nije čuo. Tek kad su se umorili, Šopalović nekako uspe da zaključi sastanak. Ipak, svi pozdraviše njegove poslednje reči:
–  Sutra nam valja da budemo složni!

______________
*Obnovitelj ili sosovac, pripadnik SOS-a, Stranke obnovitelja Srbije
 

4.


Na sam dan mitinga, koji je zakazan pod motom DAJTE NARODU DA ŽIVI, advokat Šopalović je poranio u SUP da pita šta je sa zvaničnim odobrenjem opozicionog okupljanja u gradu.

– Ko to, gos'n advokate, ne daje narodu da živi? – dočekuje ga Šerif s ironijom.
– Vlast, gos'n načelniče – uzvraća Šopalović istom merom.
– A vi mu kao dajete da živi?
– Mi još nismo bili u prilici...
– I ne će bidnete. Tvoj miting mogu da rasturim kao najobičniju uličnu bandu.
– Ne bi' ti preporučio, kao pravnik.
– A kao pravnik smeš da pretiš? A ne pitaš se da li zbog toga može da se zaglavi debelo?
– Znam da kod ove vlasti za sve može da se zaglavi, kad se za najobičniju zakonsku dozvolu za miting čeka poslednji čas.
– Čas je prošao, zakasnili ste s prijavom.
– Podneli smo je još pre dve nedelje.
– To ti kažeš. Po našoj evidenciji, tek danas je stigla.
– Znači, čitave dve nedelje ste je držali u fioci. Čime se sve ne služite! Ali, izdali vi odobrenje ili ne, moj Šerife, miting niko ne zaustavi. Možeš da pretvoriš u policajce i žbire i sve vaše esesesovce, lujce i radikalce, narodni gnev će se opet izliti.
– Za moje snage bezbednosti ti ne beri brigu, mogu da vas razbijem kao Panta babu.
– Probaj, pa kom' opanci, kom' obojci.
– Sad ima jedna nova: kom' leđa, kom' pendrek.
– Na silu ide sila.
– Čija, vaša ili opet će pozovete NATO?
– Za NATO ste vi zaduženi: kad god branite narod, uvalite mu NATO.
– Bre, bre, ti mnogo znaš.
– Znam podosta. Znam i da neće ova vlast zadugo. Moj ti je savet da se na vreme prešaltuješ, trebaće i nama poslušni policajci. Doduše, ne mogu da ti obećam načelstvo, ali za mesto pozornika mogu da ti garantujem.
– Ono što ti ja garantujem, gos'n advokate, će te snađe još danas!

nazad