Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

ČETVRTI DEO

9.

Tvrtko Seratlić se išunjavao iz svoje vile na obali Mulje. Ali čim je odškrinuo izlazna vrata, pred njim se stvorila njegova punačka ženica Ružica, stomatolog u mesnom domu zdravlja. Sedela je šćućurena na stepeništu kao prosjakinja. Poslednjih dana bila je stalno kod kuće jer je uzela bolovanje. Ni od čega posebno nije pobolela, jednostavno se osetila premorenom. Počelo je sve da je nervira, a naročito njen vrli mužić. Ne samo što je danonoćno preokupiran svojim poslom, nego je stalno i u nekim velikim planovima. Pre nekoliko godina maltene je bila svršena stvar s njegovim ministrovanjem u Beogradu, a od pre par dana, valjalo bi joj da pakuje kofere pa u prestonicu jer će koliko sutra biti veliki šef u Propagici. Najzad je sve puklo u njoj. "Pa dokle sa tim tvojim kombinacijama?! Da li se ikad zapitaš gde sam tu ja?" Bilo je to one večeri kad se vratio iz Beograda. "Ti?!" začudio se jer je ona prvi put pomenula i sebe. "Da, ja!" podigla je ton. "A imaš i dve ćerke, ako nisi zaboravaio kod tolikih tvojih planova."

Tvrtko je bio zatečen, za trenutak i paralizovan. Nije bio navikao na takav razgovor sa ženom, Ružica nikad nije otvoreno osporavala njegove karijerističke planove, pa je stekao uverenje da ih podržava. Kao da se podrazumevalo da je njegovo napredovanje automatski i njen uspeh, kao da je ona bila tu da ga prati i da mu se prilagođava. I sad, iznebuha, ona ističe sebe! Tvrtku zamalo da zatreba šećer i voda. "Ti? Ćerke? Pa vi ćete gde i ja. Mislim ja o tome. Tamo će vam biti bolje. Ti možeš da budeš direktor nekog doma zdravlja u Beogradu. S novog položaja, ja će ti to izdejstvujem. Naravno, i naše devojčice će pređu iz Niša u Beograd na studije."

Umorna od njegovih priča i kombinacija, gledala ga je belo. A tek sinoć! Razularena masa urlala je pred njihovom kućom, časteći ih svakojakim pogrdama: te "prodane duše", te "režimske sluge", te "lopovska Bastilja"... Ti pokliči bili su grozni, ali je bilo još gore kada su zasuli kuću paradajzom i jajima. Treskala su okna na prozorima, pa se od straha zavukla u kupatilo i sela na šolju. Čak ju je i proteralo. Sedela je tako možda čitav sat, sve dok napolju nije sasvikm utihnulo. A onda, ustajući sa šolje, osećala se poniženom. Do kraja noći oka nije sklopila, da bi se rano jutros, pošto je obišla zamazanu kuću, skljokala na stepenište. Vredi li toliko Tvrtkova ambicija? Ako je on spreman na tu cenu, ona više nije...

– Ti tako, izlaziš, a kuća, baš te briga!
Pošto je bacio letimičan pogled na fasadu, odmahnu rukom:
– Čim stignem u kancelariju, odma' će pošaljem čistačicu. Sve će začas da bude cakum-pakum. Ti samo lezi i odmaraj se.
– Uskoro će ležim onamo... Ti misliš da sve može da se spere?
Bila je dvosmislena, ali on je prihvatio onu prostiju stranu:
– Nije mnogo umazano, a paradajz i jajca se lako peru.

Pojurio je u svoje medijsko carstvo. Vrtela je glavom za njim, zar može biti toliki tvrdokožac. Ne, ne može sve da se spere, htela je da mu dovikne, ali on je već zamakao iza živine ograde.
 

10.


Čim se našao za pisaćim stolom u svojoj kancelariji, Tvrtko je opet bio u svom elementu. U glavi je imao već gotov komentar. Bio je nameran da ovoga puta mnogo ne uvija jer ga je atak na njegov dom i lično ozlojedio. Rečenica je vukla za sobom rečenicu i tekst se hitro slagao na biserki (mlađe kolege su i u njegovoj redakciji uveliko prelazile na kompjutere, ali on se držao stare dobre pisaće mašine, koja ga je verno služila već više od dve decenije). Precizan, jezgrovit i oštar komentar.

Budući da je bio pri inspiraciji, Tvrtku nisu ni u jednom trenutku zafalile prave reči. Posebno lako ih je nalazio kod prikazivanja nedela opozicije. A kako i ne bi kad su mu stalno bile pred očima mrlje od razbijenih jaja i paradajza. Oni su atakovali na njegovu redakciju u Beloj palati, ali i na njegovu vilu na obali Mulje. Odmah po dolasku na posao, još sa vrata, naredio je čistačicama (jednu je poslao i svojoj kući) da smesta sve to speru, ali trontave i ne baš orne higijeničarke nisu uspevale da se lako izbore sa zakorelim flekama. Ali i da jesu, slika o skrnavljenju njegovog doma i radnog prostora nikako nije mogla izbledeti u svesti. Zato je grmela biserka: "Šačica zavedenih i nahuškanih vandala nije prezala ni od podrivanja institucije istine i demokratije. Besomučno su napadnuta sredstva informisanja, ali i domovi njihovih poslenika. Ali istina se ne da ućutkati. Njeni samopregorni i požrtvovovani borci i po cenu života ostaju na njenom braniku..." Od svih tih boraca, Tvrtku je pred očima stajao samo njegov lik. Ali je i taj lik, kao simbol otpora, bio dovoljan za nadahnuti traktat.

Za njega je ovo zaista bio profesionalno napopran dan. Jer nakon komentara za dnevne potrebe, za Radio Domanovićgrad i Televiziju DOM, valjalo je napisati i poseban uvodnik za subotnje Domanovićgradske novosti, koje izlaze za dva dana. Taj prilog – što je posebno značajno – željno čeka i Propagika, a Tvrtko je profesionalac od reči, neće on nikad dozvoliti da ga bilo ko podseća na obaveze, ponajmanje njegov idol Anta Pantić. Daleko bilo da u tom smilsu stigne neka intervencija sa vrha. Tvrtko se već uveliko bio saživeo sa ulogom izabranika kome je poveren značajan patriotski zadatak. Pritom, iako se ranije pokazivao kao tremaroš, ovoga puta se nije uplašio. Ako već odozgo imaju poverenja u njega, nema nikakvog razloga da sam sumnja u sebe. Najzad, zar on nije iskusan novinarski vuk.

Nakon kraćeg mozganja, našao je kopču koja će u njegovom uvodniku sve povezati: to je njegov Domanovićgrad, poprište neprijateljske delatnosti međunarodnih i domaćih faktora. S jedne strane ubačeni strani elementi, s druge miting izdajničke opozicije, da bi njihov zajednički imenitelj bio podrivanje bezbednosti zemlje i destabilizacija njenog sistema. I evo, Tvrtku se nameće i sam naslov uvodnika: ŠPIJUNI I PLAĆENICI. Posle toga sve je teklo kao podmazano, reči su se ređale same od sebe. Što ti je iskustvo! Naravno, i talenat. Bez talenta ništa. Nekako samo od sebe počelo je u njegovoj glavi natezanje oko toga koliki procenat otpada na talenat a koliki na rutinu. Dao je prednost talentu. Rutinu može svako da stekne, zaključio je mudro, dok je talenat dar prirode. Bio je i te kako srećan što mu je majka priroda bila toliko naklonjena.

nazad