D E M O K R A T I J A

Pre "onoga" rata nismo imali ništa, pa su onda došli fašisti i - sve nam porušili. Pre istoga toga rata, u "nenarodnom, nedemokratskom, mračnom...." režimu, komunisti su bili po zanimanju - komunisti, robijali su svi od reda i vadili oči prevodeći po kojekakvim kazamatima - kojekakve gluposti. Najveći problem im je bio nabaviti - divit i 'artiju. I obezbediti svetlo u ćelijama, pa su, bogami, neki (od silne muke - naravno!) postali i - električari i opet vadili oči sa nekakvom električnom centralom, koju su (valjda opet - od muke) zvali "Munjara" (možeš misliti kakav je to elektro-energetski sistem bio, kada je dobio takvo ime!). 

Elem, dok je narod ćoratao uz sveće i petrolejke, robijaši su se zezali elektro-energetskim sistemom robijašnica.

Posle "onoga" rata dođoše ti isti robijaši na vlast (vele - na prevaru, iznuđivanjem i krađom na izborima!).

Nasta opet mrak, narod se igrao nekakve demokratije, znalo se ko koga i gde predlaže za "narodnog predstavnika", a onaj, koga predlože je morao biti i izabran i to sa, u proseku, odzivom od 105% birača.

E, onda - neko upali svetlo. Zaslepi nas načisto. Još nas oči bole, a kako stvari stoje - boleće nas još i više. Iskaču nam oči od demokratije. Nije ni čudo, posle tolikog mraka. A i elektro-energetski sitem (velika "Munjara"!) jeste da je štucao, ali - radi. E, kako radi i kad treba i kada ne treba videsmo da smo se opet - zejebali. 

Videsmo da su naši "narodni predstavnici" nekakav čudan svet, em neće da dođe na posao, em i kada dođe Narodno Predstavništvo nam liči na - Cirkus i to takav da svi poželimo da se velika "Muljara", pardon, "Munjara" - pokvari, da ne gledamo bruku.

I moja sirota baba - počela da psuje. Kad god dođem čujem kako viče na televizor: "Jebo vas onaj, ko vas tamo metnu". Gledam šta je: Nekakva larma, graja, k'o na vašaru, polivaju se vodom, vataju "za bijela grla".... Pitam babu kakav je to cirkus, opet neka loša serija, veli: "Jok, ovi naši "Narodni Predstavnici j... ih onaj, ko ih tamo metnu".

E, onda se, Bogu premilom hvala, neko pametan seti u čemu je problem: narod u mraku, izgleda - načisto oslepeo. Pa kako onda da daš slepcu da bira, kada - ne vidi. Da mu i daš, narod, ko narod - opet će se zajebati. Kada je toliko puta pogrešio, a što bi sada bilo - drugačije.

Shvatili ljudi, konačno, u čemu je - problem. Slepci će opet izabrati - slepce. A i koga bi drugog, kada među se biraju. E pa kada je već tako, primenjujući onu: "Ko na brdu stoji, više vidi no onaj pod brdom", jedino logično rešenje je da ti "na brdu" imenuju Narodne Predstavnike.

Lepo se sastane Predsedništvo DOS-a, sačini spisak Narodnih Predstavnika, pozove Solanu da posoli i aminuje i - rešen problem. Šta ima da se zajebavamo izborima, to mnogo košta, pogotovu sada, kada nema ker za šta da nas ujede.

Pre smo živeli u mraku, demokratija je bila misaona imenica, jeste da su nam i robijašnice imale "Munjare", jeste da smo imali hleba i uz hleba, ali bez demokratije je sve - ništa, onda smo, ka bajagi, imali demokratiju, ali smo ostali bez hleba, počela i moja baba da psuje.

A i sav taj mnogoljudni cirkus - mnogo košta, em im velike plate, em ne dolaze na posao, em, i kada dođu na posao zajebavaju i traže - kolače, a kada se najedu onda se - polivaju vodom i čine svako čudo da je i moja dobra i predobra baka počela da psuje k'o kakav kočijaš. Hvala premilom Bogu da se neko seti pa da sve to uredi onako kako treba: demokratski i - transparentno.

A može još i lepše: da u Narodnom Predstavništvu ostane samo - Šef Poslaničke Grupe.  To je najjevtinije, a i najjednostavnije, a i onaj što soli će se najmanje mučiti, kada bude solio. 

Onda celo Narodno Predstavništvo može da stane za jedan sto. Lepo Predsednik Narodnog Predstavništva i Šef Poslaničke Grupe "einandergegenuber" pa se lepo siti ispričaju, lepo i kulturno, sve po redu Poslovniku i Protokolu. Vodu na sto ni ne stavljati (za svaki slučaj!), a i šta će im, sve to može za čas da se uradi, neće ni ožedneti, a kamoli ogladneti pa da im moramo nabavljati kolače. Pa će onda narod (uključujući i moju babu!) konačno progledati i naučiti šta je demokratija i prestati da psuje. 

Nije teško biti fin.

Za 50-60 godina ćemo, valjda, naučiti šta je demokratija, pa će onda imati smisla i da narod bira, dotle će se aklimatizovati na ovu veliku "Muljaru" (pardon - "Munjaru").

Duško Radočaj