JASAN SLUČAJ

Dežurni doktor Nakajama strpljivo je čekao da se na jutarnjem sastanku okupe sve starije kolege Psihijatrijske klinike u Tokiju, pa da referiše o novoprimljenim pacijentima u toku dežurstva.

- Poštovane kolege - počeo je doktor Nakajama - molio bih vas za malo pažnje. U toku noći primio sam pacijenta N. M. zbog izrazite uznemirenosti. Na prijemu mi je ispričao vrlo čudnu priču. Moram priznati da sam prilično zbunjen njegovom kliničkom slikom, pa bih vas zamolio da mi pomognete u postavljanju dijagnoze.

Zavladala je potpuna tišina izazvana pojačanom radoznalošću i iznenađenjem što samouvereni doktor Nakajama traži tuđu pomoć.

- Novoprimljeni pacijent N. M. tvrdi da je po zanimanju novinar i dugogodišnji dopisnik iz jedne daleke zemlje. Ali on nije znao da kaže kako se ta zemlja zove, jer navodno stalno menja ime. Ni granice te zemlje nisu sasvim određene, jer pojedini delovi kao ne priznaju da joj pripadaju, dok u isto vreme delovi nekih susednih zemalja hoće da su njen deo.

Doktori su zbunjeno vrteli glavom.

- Pacijent opisuje društveno uređenje te zemlje kao socijaliskički kapitalizam sa elementima verskog fundamentalizma, uz napomenu da postoji i monarhija koju većina ne priznaje. Kaže da imaju Predsednika koga niko ne viđa, i Parlament koji retko donosi odluke jer nema kvorum, a ako se i sastanu, uglavnom se polivaju vodom. Zemljom vlada koalicija od osamnaest stranaka koje su međusobno potpuno zavađene. Imaju i opoziciju u kojoj su većinom fašisti i ratni zločinci. Više od polovine građana je nezaposleno, a zaposleni su ili tehnološki višak ili na plaćenom odsustvu. Preduzeća su uglavnom pod stečajem, a ako i rade, proizvode gubitke. Imaju najveći potencijal za proizvodnju struje, ali su kod njih stalne restrikcije. Mogli bi da budu najveći proizvođači hrane, ali imaju najviše gladnih. Deca im retko idu u školu, jer profesori stalno štrajkuju. Penzioneri retko primaju penzije jer su odavno potrošili penzioni fond. Uplaćuju zdravstveno osiguranje koje kad se razbole ne mogu da koriste. Sudije kod njih sude na osnovu rođačkih i političkih veza. Njihovi kriminalci su većinom u policiji, a policija se bavi kriminalom. Svi njihovi generali su odlikovani i unapređeni iako su do sada izgubili sve ratove. 

- Pa čime se građani te zemlje bave? - morao je da pita profesor Tošiba.

- Pacijent kaže da se svi bave politikom. Pričaju o politici, slušaju o politici, žive za politiku. Lako se posvađaju zbog politike i svaki čas sa nekim ratuju zbog politike...

- Kolega - prekinuo ga je najstariji profesor Nagasaki. - Mlad ste lekar i mogu da shvatim Vašu zbunjenost i nesigurnost. Ali drage kolege! Ovaj slučaj je potpuno jasan! Neko ko može da izmisli tako bolesnu zemlju sigurno je vrlo bolestan čovek!

Slobodan Simić