|
JA, KRALJ
Moja želja je da budem kralj. Pratim ogla- se po novinama, ali nikako da naiđem na onaj pravi: TRAŽI SE KRALJ!
Imam sve predispozicije za kralja. Nedos- taje mi samo dvorska luda i dvorac. Što se tiče dvorca to se lako da rešiti, ali dvorsku ludu je zaista teško izabrati.
Konkurencija je velika, a broj radnih mesta ograničen.
No, dobro, rešio bih i to nekako samo da mi pruže šansu. Zamislite: JA, KRALJ! Oko mene lude i podanici. Moji gradovi, šume i vinogradi. Moje kraljevstvo. Pored mene prelepa kraljica obučena u svilu i kadifu. Sitna deca igraju se u kraljevskom
dvo- rištu, a ja putujem svetom i šepurim se kao paun.
Pa, ako vidite neki mali oglas u kojem se traži kralj, molim vas da mi javite. Istog momenta lično ću vas proglasiti svojom ludom.
Ninus Nestorović
BEZ PREDRASUDA
Dosadilo dvorskim ludama da budu samo privatni zabavljači svojih gospodara.
Sta- ra je predrasuda da pas čuvar više voli kosku nego sočnu, masnu šniclu.
Osnovale dvorske lude vlastiti sindikat, pa zatražile od gospodara za sebe pet
minu- ta na državnoj televiziji. Gospodar stavio prst na čelo, malo razmislio, pa dozvolio, setivši se da "ko govori ono što hoće,
ra- di ono što neće". Stara je predrasuda da magarca zovu u svatove da se veseli,
je- de i pije.
Plešu dvorske lude, plaze se i bleje sa TV-ekrana svako veče pet minuta. A
na- rod se čudi: otkud tolike dvorske lude na samo jednog gospodara!? Šene lude,
kre- velje se i cvile: konačno su izašle iz ano- nimnosti. Stara je predrasuda da svako ima svojih pet minuta u životu.
Mikica Ilić
|
|
POTENCIJAL
Dragi Predsedniče,
Izvini što ti se ovako obraćam ali veruj mi, velika me je muka
naterala. Dugo sam razmišljao i zaključio da nam jedino ti mo- žeš pomoći. A muka je moja velika.
Imam ti ja sina jedinca. Ne mogu da te la- žem, ne znam na koga se
manuo, ali kao da nije iz naše familije. Počeo je da pravi probleme takoreći od kad je progovorio. Niko od njega živ nije mogao da
dođe do reči. On samo melje li melje. Ne poštuje ni oca ni majku, a o drugima
i da ne govo- rim.
Nekako ga upišemo u školu, ali ne vredi. Beži sa časova, priča na času, upada u reč učitelju.
I to sve u osnovnoj školi. A u srednjoj školi, kad je malo ojačao, nije mu bilo strano ni da povuče profesora za uvo ili mu lupi šljagu. Molili smo, kumili,
izvinja- vali se, ništa nije pomoglo. Izbacili su ga iz škole.
Šta sam mogao, probao sam negde da ga zaposlim. Gde god počne, ne izdrži ni
me- sec dana. Ili zakašnjava, ili izlazi ranije, ili se posvađa sa
poslovođom. Muka živa. Na kraju dignem ruke i pustim ga da sedi
kod kuće, nadajući se da će se sam nečemu dosetiti. Ni to nije vredelo. Ako ga nešto zamolim da uradi, on namerno zaboravi, sa svakim u kući je uspeo da se
posvađa i na kraju je samo sedeo i gledao televiziju.
Zahvaljujući tome sam se setio tebe, dra- gi Predsedniče!
Video sam da mnogo voli da gleda zase- danja Skupštine. Prosto u tome uživa.
Zato pomagaj, ako boga znaš, da ga uba- cimo nekako u Poslanike. Veruj mi, neće te razočarati.
Ima da ne dolazi, da kasni, da se svađa, da lupa šamare, ako treba i da se pobije.
On je veliki potencijal.
Unapred zahvalni
Radosav i sin
Slobodan Simić |
