|
LEO
Draga deco, bio jednom jedan lav, taj je travu jeo umesto da je...
znate već šta, nemojte da vas ja učim. Razlog tome be- še u sticaju nesretnih okolnosti koje su se udružile radi neprijateljske delatnosti
pro- tiv gorepomenutoga lava. On je, odrastao uz jal patke ili ćurke, krave ili ovce, ne bih znao tačno da verbalizujem dotičnu
vrstu. Uglavnom, odrastao je uz te ovce, ili su ipak patke bile, misleći kako je
jedan od njih. Rastao je u neznanju o svojoj pravoj prirodi, o strašnoj istini koja je
pri- tiskala smrdljivu kacu kupusa.
Vreme je prolazilo, što je i skrivena ten-
dencija vremena, dok je intencija izgovo- renih reči bila u sabornosti, jal u manje ili veće celine, često
međusobno suprotsta- vljene. I tako jednog dana, na pašnjaku se pojavi vučica ili tigrica, to sad nije
to- liko bitno, uglavnom, sve one patke, pljas u vodu, one ovce put pod noge a on
os- tade sam da muku muči sa nevoljnim gr- čenjem mišića. I videvši odraslog rasnog lava
među patkama ili ovcama, vučica ni- je pokazivala svoju ravnodušnost.
Lav je zacvileo u samo njemu znanom taktu, u slučaju da patke cvile, ako to nije slučaj, onda se radilo o ovcama, što sada zaista nije bitno jer se nijedna od imenovanih vrsta nije nalazila kilometrima okolo.
"Plašiš li se, je li crve!? - vrisnula je vuči-
ca strašnim glasom.
Gledala ga je još nekoliko trenutaka svo- jim strašnim pogledom, razmatrajući
mo- gućnost da već sledećeg trena prasne u smeh.Tako i bi.
"Pođi sa mnom" - rekla je vučica pošto se sita ismejala i povede ga do obale reke
Pijedre. Tamo je lava nate- rala da se zagleda u sopstveni odraz u vodi.
"Ti nisi ovca... hm, ili patka" - kazala je vučica napravivši malu dramsku pauzu
kako bi nova misao došla do lavove sves- ti.
"Nisam" - zbunjeno je ponovio lav.
"Ti si vuk, zapamti, vuk" - reče vučica.
Lava iznenadi sopstveni vučiji krik iz nu-
trine. Vučica se zadovoljno osmehnu. Bio joj je potreban samo seksualni partner, ništa više.
Branko Nebrigić
U novoj seksualnoj revoluciji
biću u prvim redovima.
Držaću teorijska predavanja.
Đorđe Otašević
|
|
LEK ZA MIZANTROPIJU
Prvi komšija mi je vepar, drugi som, zatim slede noj, lisica, konj, gnu, hijena...
Tetka mi je sova, teča puž, strina i stric - par zaljubljenih pingvina.
Ćale i keva su miš i slonica. Brat je kobac, njegova žena žirafa, njihov klinac koala.
Najbolji drug mi je kakadu. Profesor mate- matike - tuljan, a razredna kečiga.
Devojka mi je sijamska mačka.
Ja sam po nekima polarni medved, dok drugi tvrde da sam tipični šareni paun.
Ako mi ne verujete, pogledajte malo paž- ljivije oko sebe.
Kad prepoznate životinje u ljudima - razumećete, kad prepoznate životinju u sebi - shvatićete.
Mikica Ilić
STRIPTIZ
Stajala je na podijumu i polako se svlačila. Suknja je pala na pod. Otkopčavala je bluzu ležerno, dugme po dugme. Videlo se da je to radila mnogo puta. Uskoro je
os- tala potpuno gola. Lagano se okretala. Sve oči su ispitivački gledale njeno nago telo. Prišao joj je stariji muškarac i počeo da je dodiruje. Čas ovde, čas onde. Znala je da ne sme da se buni. Plaćena je za to. Ali jednom, jednom kada bude imala
do- voljno novca, ješće svaki dan. I sigurno će se ugojiti. Postaće prava striptizeta. A ovaj uobraženi profesor će morati da nađe nekog drugog za časove anatomije.
Đorđe Otašević
|
