Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 



LOPOV

Nešto mi nije bilo dobro, pa sam izašao ranije s posla.
Kad sam ušao u svoje dvorište, primetio sam da su vrata od terase otvorena.
A ja ih uvek lično zatvaram.
Sumnjiva situacija.
Uzeo sam iz dvorišta jednu deblju motku i polako se ušunjao u kuću.
Imao sam šta i vidim - jedan mlad momak je preturao po fijokama u spavaćoj sobi!

- Šta to radiš, sunce ti kalaisano! - proderem se ja iz sve snage.
Mali je samo seo od straha.
- Pa sram te bilo, lopove jedan, mene si našao! - urlao sam ja i mahao motkom.
Dečko je počeo da se trese i muca.
- Molim vas gospodine, nemoje te tući, neću više nikad!
- Ma odraću te od batina, mangupe! - besneo sam ja po sobi. - I šta si ti uopšte tražio ovde?!
- Pa... pare - promucao je lopov.
Tu sam morao da se nasmejem.
- E pa, dečko, u ovoj kući nema ni prebijene pare! Ala si se zeznuo mali! Loša procena!

Tada mi pogled pade na našu natkasnu. Kad tamo, stoji sto evra!
- Jeli bre!? - povisih glas. - Gde si ovo našao?!
- Pa... u ženskom rublju - priznao je lopov.

Odmah mi je sve bilo jasno. Žena! Vidi ti nje! Krije od mene pare!
E pa nećemo tako!

- Slušaj mali - obratio sam se lopovu. - Da se mi nešto dogovorimo. Ja tebe neću tući, neću te voditi u policiju, ništa ti neće biti... Ali moraš nešto da mi pomogneš...

I tako smo lopov i ja našli još 5000 dinara i 230 evra.
Dečko stvarno profesionalac, svaka mu čast.

­ Slobodan Simić


RUKA PRAVDE

Jedni su tvrdili da su je videli u pus­tinji. Bila je suva i beživotna, sama kost i koža. Drugi su rekli da je ne­vidljiva, da seže do najudaljenih de­lova zemljine kugle. Siromah je ose­tio kad ga je lupila po džepu zbog neplaćenih računa. Tajkunu je bila od koristi. Imao je dovoljno novca da je usmeri u željenom pravcu. A neki mornari kojima je grlo bilo suvo su je videli kako se davi u moru ne­pravde. Nisu mogli da joj priskoče u pomoć. Umesto pojasa za spasava­nje bacili su joj lovorov venac, koji im je neki mangup podmetnuo.

Zoran Doderović

ČOKOLADA

Sačekao sam da odu, a oni, naravno, ništa nisu slutili. Izvadio sam čokoladu iz unutrašnjeg džepa i pogledao u nji­hovom pravcu. Odmakli su poprilično i već su zamicali iza crkve.
Nisam ja nimalo sebičan nego je čoko­lada suviše mala za nas troje, a meni samom je sasvim dovoljna. Sreća je da su tako brzo otišli inače bi se istopila od topline moga tela.
Iza sebe sam više osećao nego što sam mogao da vidim, do pola popijenu flašicu koka kole i morao sam da joj se izvinim zbog bahatosti i neopreznosti.
Radosti u meni više nije bilo.

Zoran Plećević


ŠIBICE, ŠIBICE

U prodavnici mešovite robe, po obi­čaju, prodavačica nema sitnine za vraćanje kusura, i daje mi šibicu. Iz­lazim iz prodavnice, i još na vratima, zaokuplja me ideja, šta sve mogu da uradim sa ovom jednom šibicom od pedesetak palidrvaca. Da napravim Ajfelovu kulu, tako što ću lepkom da ih pričvrstim jedno za drugo, ili, da napravim kutijicu od istih tih kutija šibica, za čuvanje nakita. Ne, kupo­vaću svaki dan po jednu, drugačijih boja i oblika. Napraviću kolekciju.

Vraćam se, onako "zalutao" u misli­ma prodavačici, još držeći onu šibicu u rukama. "To je to - tri dinara", ka­že ona, i nastavlja: "A šta bio on hteo za taj novac“, komentariše jednom od kupaca, i ne pogledavši me više. Okrenem se i izađem. Na izlazu iz prodavnice, čujem onako podrugljivo: "Šta ćeš pesnik"! Progunđam sebi u brk: "A mogao bi da zapalim ceo grad"!

­Dejan Đorđević



Država neće zanemariti
nove socijalne slučajeve.
U budućnosti biće
sve više novca za njih. 

Milan Todorov


- 2 -