Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Američki špijun

PETI DEO

16.

Na autobuskoj stanici, Novica i Leposava se s velikom tugom rastaju od svog unuka.

Majkl je najzad dobio od policije svoj pasoš (bio je tek prilepljen koliko da se drži u jednom komadu), uz naredbu da odmah otputuje. Lično mu je načelnik Šerif, puštajući ga iz pritvora, decidirano rekao da ne časi ni čas jer oni mogu i da se predomisle. Koji su to "oni" Majkl nije znao, ali je zato to dobro znao Šerif. Njemu su samo koji časak pre toga javili iz Ministarstva da smesta protera "onog malog američkog špijuna". Obradovao se što ga više neće imati na savesti, ali je ipak upitao da li to znači da se odustaje od njegove likvidacije. "Ne postavljaj suvišna pitanja nego izvršavaj", suvo mu je odgovoreno. Lakše konju bez samara, rekao je u sebi i strčao u suteren zgrade SUP-a, gde su se nalazile pritvorske prostorije, da postupi po naređenju. Usput mu je proletela misao: na šta li će sad spasti špijunska afera Amer ako puštaju tzv. njenog vođu, ali nije želeo da o tome ozbiljnije mozga. To je već velika igra u koju je slučajno upao mladi Spasić, a sa njim i on sam.

Baka lije suze grleći unuka, Novica šmrče i tapše po leđima dedinu sliku i prliku. Ko zna da li će se ikad više videti. Posle svega što je pretrpelo, dete će se teško usuditi da ih opet poseti. A oni su već stari...

I Majkl je bio tužan. Sećao se kako mu je boravak u očevoj postojbini započeo kako se samo poželeti može - i šetnje do Belih stena, i trgovina s dedom na buvljaku, i druženja sa dvema lepoticama, i strasni zagrljaji s Milenom u njenoj vili u šumi – a onda se sve izokrenulo. Naročito po povratku iz Prištine. Već je tamo počelo veliko razočaranje. Sve dotle smatrao se Amerikancem, da bi ga oni proglasili za Srbina. U Domanovićgradu, opet, optužen je kao američki špijun. Više nije znao ni ko je, ni gde mu je mesto. Odavde ga proteruju, ali kako će ga sad primiti Amerika? Ni nju više nije osećao kao sigurnu domovinu. Pa kakav je ovo svet?

Bio je duboko zabrinut. I zbunjen. Za nepunih mesec dana boravka u Domanovićgradu mnogo je sazreo, od bezbrižnog mladića pretvorio se u uplašenog čoveka. Njegov film, kojim se jedno vreme tako lepo zabavljao, postao je sasvim konfuzan. Više nije prepoznavao scenario. Neki sa strane grubo su se umešali i počeli da režiraju njegov život.

Pre nego će ući u autobus, Majkl spazi Zlaticu. I ona je delovala tužno i odsutno. Prišla mu je i poljubila ga u oba obraza.

– Jednom ćeš saznati za nas dvoje – šapnula mu je.

Potpuno pometen, Majkl najzad uđe. Smestio se negde u sredini autobusa, odakle je, pošto je vozilo krenulo, mahnuo iza stakla dedi, babi i Zlatici. Pokušao je da im se nasmeši, ali mu se lice samo zgrčilo.

Kraj

nazad