Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Počasni građanin

PRVI DEO

11.

Tek što je spustila slušalicu, telefon je ponovo zazvonio. Ovoga puta zvao je otac, obavestio je da će joj u goste doći Amerikanci Majkl i njegov prijatelj Dejvid Levi. Upravo joj se javio Majkl, uzvratila je ocu, pa ih očekuje.

– Jesi li ukapirala zašto su došli? – bio je direktan Zlatan.
– Pa valjda zbog dede Novice.
– Misliš samo zato? Recimo unuk, ali otkud sad onaj Levi? I znaš li ti ko je on uopšte?
– Majklov drug, frend, došao turistički...
– Ne bih rekao. Sećaš se kad je ono Majkl putovao u Prištinu...Tada je trebalo da se nađe baš sa tim Dejvidom, hvalio ga da je iz bogate jevrejske porodice. Navukao me je obećavajući da bi ti Jevreji mogli da investiraju u naš rudnik... Znaš i sama šta se tada sve izdogađalo, taj momak nije dočekao Majkla u Prištini, a sada, evo ga usred Domanovićgrada! I ti meni kažeš da je došao kao turista. Čim ti dođu u hotel, pokušaj da izvučeš šta nameravaju.
– Ali, tata, ne misliš valjda da ih špijuniram!?
– Nemoj sad krupne reči. Samo izokola, kao žensko...

Pošto je znala da otac neće uzmaknuti, Zlatica je obećala da će učiniti sve što može.

12.


Taksista Biserčić je povezao Amerikance na gradsko groblje. Usput su svratili u cvećaru u centru grada. Majkl je kupio veliki venac u očevo ime, Slađa još jedan venac, a Dejvid buket cveća.

Grob Novice Spasića još je bio prekriven vencima i buketima cveća koje je već počelo da se suši, a tu je bila i pobodena drvena krstača na kojoj je stajalo: Novica Spasić, 1932 – 2008. Pošto su položili cveće, Amerikanci su opkolili grob i neko vreme ćutke stajali. Slađa je pri tom šmrcnula, obrisala vlažne oči maramicom, pa su i Majklu potekle suze.

– Imala sam divnog oca – prošaputala je Slađana. – Nikad da podigne glas, a kamoli ruku. Samo se onako smeškao na svoj način. A kad je otvorio rudnik i fabriku, sve nas je povukao sa sobom. Tada sam u gradu bila kao neka princeza.
– Jes, on pravio čuda – pridruži joj se u evociranju uspomena i Majkl. A onda zauze svečanu pozu: – Grend fadr, ja se ugleda na tebe. I ja oće pravi čuda!

Slađanu iznenadi njegova neobična izjava, ali to pripisa bratančevoj mladosti. Pa ipak, primetila je da mu je pogled bio zagonetan, a i cerekao se poput svog dede.

nazad