IN-OUT
 
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 15


NAJJAČI U RAZREDU

Kad se tata vrati sa roditeljskog sastanka,
nikad me ne nađe kod kuće.
Znam šta me čeka.

Tek kad sam se posvađao sa dedom,
shvatio sam koliko je teška školska torba.

Učiteljica nas je vodila na izlet u prirodu.
I prirodno, mi smo se izgubili.

Lako je školi. Ona ne mora da beži sa časova.

Kad god se naoružam znanjem,
nastavnici me razoružaju teškim pitanjima.

Ne idem na časove muzičkog. Bije me loš glas!

Kad na odmoru vidim Anu, zaboravim i kako se zovem,
a kamo li lekciju iz fizike.

U školi me ne može ništa iznenaditi. Osim dobre ocene.

Nije mu išla škola od ruke. Zato je postao fudbaler.

U dnevniku imam mnogo slabih, ali sam u razredu najjači.

Lepo je ići u školu, ali je lepota prolazna.

Lako je nastavnicima. Oni se svaki dan pripremaju za nastavu.

Na časove redovno kasnim, ali sam zato na užini prvi.

Nije školski ćutati!

Rade Đergović



SVAŠTA

Sve na svetu ima neko ime
i neke osobine,
neke boje i oblike,
sličnosti i razlike...

Ali da opišemo svašta
treba nam veeelika mašta!
Drukčije ne može niko,
ko ima znanje toliko?!

Ko zna fiziku i istoriju,
ne zna hemiju i biologiju;
ko zna matematiku,
ne zna gramatiku...

A svašta sadrži sve imenice,
sve prideve i zamenice,
sve sveze i uzvike,
sve predloge i usklike...

Ukratko, to je sve i svašta,
cela stvarnost i cela mašta;
naša i sve druge domovine,
sve planete i zvezde vasione!

Svašta ne može niko da vidi,
ko ima pogled od sveta širi?!
Al` postoji i jedno malo svašta,
ne trebaju mu ni znanje ni mašta:

kad nam nešto nije po volji,
kad nas neko ozlovolji,
skrešemo mu u brk, i tačka:
ne radi i ne pričaj svašta!

Vitomir Teofilović

SMEŠNA PESMA

Opada lišće u junu,
Kokoška dubi na kljunu,
Mače laje na kuče,
A kuče mauče, mauče.

Ulicom kuće šetaju,
U parku bandere cvetaju,
U podne zvezde sijaju,
Na brdu ribe plivaju.

Zec se u oblak sakrio,
Majmun se vina napio,
Magare leti nad poljem,
Kos pije mleko od zolje.

Cipele same hodaju,
Mravi u horu pevaju,
Komarac juri goluba,
Ćurana bole dva zuba.

Debeli bumbar osedlan
Po nebu kaska povazdan,
Na cvetu grane zovine
Mečići čitaju novine.

Tri džinovske senice
Na dudu beru lubenice,
Miš kovač peva, uživa,
Svračije jaje potkiva.

Buva se sva preznojila
Dok je kokošku dojila –
Onu što je, s početka,
Dubila na kljunu do petka.

Usred julske zapare
Sneg pao na atare,
A mi se snegom grejemo
I smejemo se, smejemo.

Boško Lomović



MAČKA I MIŠEVI

Mama jede na nervnoj bazi.
Nervira se koliko mnogo jede.

Ja u školi šapućem Vesni.
Nemam hrabrosti da joj kažem glasno da mi se sviđa.

Danas sam čitao govor jednog političara, jer je tata rekao
da su to priče za malu decu.

Ko ne ponavlja gradivo,
ponavlja razred.

Pre dve godine nismo bili
na letovanju u Crnoj Gori.
Prošle godine nismo bili na odmoru
u Grčkoj. A ovog leta još nismo odlučili da li nećemo ići u Španiju, Tursku, ili Italiju.

Mamin najvažniji kućni posao je
da mi napiše domaće zadatke.

Nabavili smo mačku da lovi miševe. Sada moramo da nabavimo miševe.

Odrasli su mala deca,
u odnosu na decu.

Kad dobijem dobru ocenu
iz matematike,
svi ostali časovi su muzičko,
jer pevam od sreće.

Aleksandar Čotrić

 NASTAVNIKOVA JEDINICA

Deda mi je dao pare za sladoled.
On više voli sladoled,
ja više volim pare.

Baš sam baksuz.
Kad god imam kontrolni,
ja se razbolim.

Zamenio bih sve petice iz matematike za nastavnikovu jedinicu!

Nisam se snašao pred kartom,
tako da je moja petica iz geografije otišla u istoriju.

Nenad Ćorilić

NE JEDE SE SVE ŠTO LETI

Zašto voliš, moja luda glavo,
sve šašavo i sve lepršavo.

Lepršaju krila, lepršaju snovi.
Lepršaju kljunovi, a nekad i kljovi.

Lepršaju repovi. Lepršaju grive.
Čak i neke ribe što u moru žive.

Za Pegaza, znate - lepršavi konjić.
A Dambo se zove lepršavi slonić.

Onomad sam, ljudi, saznao od dede:
sve ono što leti, ipak se ne jede.

Radomir Mićunović

- 11 -