Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 
 

 

 


Roman u nastavcima

Momčilo Stojanović

Počasni građanin

PRVI DEO

15.

Uveče, kad se vratio u hotel, Majkl je zatekao Zlaticu i Dejvida na istom mestu. On joj je nešto pričao, kliberio se; smeškala se i ona, ali kad je hteo da je uhvati za ruku, ona ju je trgla. On se nije uvredio, nego se još više cereknuo. Videvši Majkla, prekore ga na engleskom:
– Kako si mogao da kriješ svoju sestru od mene! Pričaš mi o nekim dijamantima, a prelaziš preko toga da imate i ovakav dragulj!
– Ti ima drug laskavac – uzvratila je Zlatica na nekakvom engleskom.
– Vidim ja da ću ispasti za sve kriv – našali se i Majkl. Onda pozva Dejvida da pođu, imaju poslovni sastanak sa bivšim gradonačelnikom. Uzgred, to je Zlatičin otac.
– O, pa sve je ovde povezano! – ne malo se začudi Dejvid. Onda je upitao zašto bivši gradonačelnik nije i Majklov otac. Zapravo, ko je čiji otac, a koja čija majka. Umešala se Zlatica: celo to zamešateljstvo je ipak tajna. Ali kad je već delom saznao, može da čuje i ostalo: Majklov otac bio je u ljubavnoj vezi sa njenom majkom. Odlazeći iznenada u Ameriku, ostavio je nju, Zlaticu, u maminom stomaku. Liza se ubrzo udala za tadašnjeg gradonačelnika Zlatana Priševića, koji nije pravio pitanje ni kad je beba prerano došla na svet. Tako je nju odgajio Zlatan, a ona je u njemu oduvek videla pravog oca.
– Zlatan je moj fadr, pliz, prema njemu se ponašajte s poštovanjem – našalila se na kraju devojka.

16.


Krenuvši u Mitketovo kafanče, Zlatan je sa mobilnog telefona pozvao ćerku da je upita šta je izvukla od Amerikanaca, ali njen neodređen odgovor ga nije zadovoljio. Nestrpljiv da sam pritegne Amerikance, on je stigao gotovo pola sata ranije u kafanicu, naručio viski s ledom i bademe sa suvim grožđem, da bi nervozno odmah počeo da pijucka i gricka. U kafanici se nalazio još samo jedan mladi par, koji je vrlo brzo nestao. Mitketa nije bilo za šankom, ostao je kod kuće, nešto ga steglo u krstima. Služila je njegova ćerka Smilja, otresita kao i njen otac, ali ne baš srećna, nedavno se razvela i vratila u očevu kuću sa dvoje dece. Čim su ostali sami, Zlatan zapodenu razgovor, pita je kako se snalazi u životu, treba li joj neka pomoć. Mitke mu je dobar prijatelj, za njega bi sve učinio. Pritajeno je gajio nadu da bi Smilju, onako ranjivu, mogao lako da pridobije, nudeći joj pomoć i zaštitu. Jedino što bi kvarilo posao to su njegove godine, blizu dvadesetak više od njenih, a možda malo i njegova ćela, stomačić... Ipak, uzdao se u svoj šarm i veštinu zavođenja. Dok je bio gradonačelnik, vitlao je ne jednu, nego tri ženske iz svog okruženja, i to istovremeno – daktilografkinju, kurirku i čistačicu. Neko će reći da su sve one iz nižeg sloja, drugorazredne, ali prevariće se: ako ćeš pravu, opuštenu žensku, koja se ne femka i ne folira, potraži je u nekom od pomenutih zanimanja – uz poslovične kuvarice, zna se.

– Ne treba sad da se zapustiš i očajavaš – hrabrio je Zlatan Smilju, koja je reckala pršutu i druge priloge za meze. – Ne kaže se džabe: klin se klinom izbija.
– Baš mi je sad do toga, gospodine Priševiću! – ograđivala se žena.
– Nije za tebe da stojiš za šankom, tu se dobijaju vene – nastavljao je Zlatan. – Šta ono beše završila?
– Birotehničku.
– Eto, vidiš. S tom školom mogu lako da te zaposlim. Hoćeš u opštinskoj upravi, hoćeš u stranci kod mene. Možda čak da budeš moja sekretarica...
– Nisam vam ja za to, nemam iskustva – nećkala se žena, mada je bilo vidljivo da joj godi što je gradski funkcioner vidi na tako finom mestu.

U tom času Zlatan je video kroz prozor kako nailaze Majkl i Dejvid, te samo dodade neka ona dobro razmisli, čuće se oni još i videti. Može u svako doba da mu se javi. Ustao je da pozdravi mladiće i da ih smesti za svoj sto. Odmah se tu našla i Smilja, koja je, zbog perspektive koja se iznenada otvorila pred njom, sva blistala, donoseći pladanj sa svakojakim narescima. Pitala je šta će ko piti, oni su primetili da domaćin pije viski, pa su mu se pridružili.

– Pa kako ste, momci, kako se snalazite u našem gradiću? – obraća se Zlatan sa smeškom, tek da probije led.
– Dobro, samo ja tužan za moj gren fadr – uzvraća Majkl. A onda prevede Dejvidu da se bivši gradonačelnik, a sada... (zapitao je Zlatana za sadašnju funkciju i dobivši odgovor nastavio) vicegradonačelnika zanima kako se snalaze u ovom litl gradu.
– O, tenkju, sve je ovde tako lepo – uzvrati Dejvid. – Imate i lepe devojke, ja sam već upoznao jednu, biće da je ona najlepša u gradu. Ona je vaša...

Zlatan suzdržano klimnu glavom. Da nije u funkciji poslovnog pregovarača, on bi ga smesta upozorio da se kloni Zlatice. Ovako, morao je, iako sa zadrškom, da uzvrati osmehom za komplimente na račun svoje ćerke.

Kad su malo popili i zamezili, pri čemu je Dejvid pohvalio domaću pršutu, ali i sve ostalo nareckano, sve do sira i kajmaka, Zlatan je krenuo na posao, ali zaobilazno (najpre na engleskom, ali kad je uvideo da mu slabo ide, nastavio je na srpskom, zamolivši Majkla da prevodi Dejvidu): eto, njihova sudbina je da žive u zaostalom kraju, ali se on ne miri s tim. I ranije, kad je bio gradonačelnik, to Majkl zna, i sada kao vicegradonačelnik, stavlja pred sebe zadatak – izlazak iz siromaštva. Svaka pomoć, posebno od onih koji imaju sredstva, ali i interesa da investiraju, za njih je dobrodošla. S tim ciljem je Majkla onda i slao u Prištinu na razgovor sa Dejvidom. Da sad ne ulaze u to šta se dogodilo i zašto je stvar propala, ali njih dvojica su sada tu, zajedno, pa je to možda prilika za novi početak. On, naravno, zna da je Majkl ljut zbog načina na koji je prošli put završio svoj boravak u Domanovićgradu. Da je bilo do njega, Zlatana, to se ne bi dogodilo. Ali stvar se nalazila u rukama načelnika opštinskog SUP-a Bobana Zelenovića, zvanog Šerif, koji je s Majklom tada imao i lični obračun! Zbog svoje polusestre Milene, naravno, s kojom je Majkl tada bio u vezi. Kao zadrti Balkanac, Šerif nije mogao da prihvati da se sa tim ljubakanjem ispiraju usta po gradu, i još gore, da mu se u samoj policiji smeju iza leđa. Da bi se blamaža zaustavila, Majkl je morao da nestane.

Ovu priču Zlatan je smislio ad hoc i sam se diveći svojoj domišljatosti. Ona je postigla puni efekat: Majkl je bio zabezeknut. On je svašta pretpostavljao, pravio raznorazne kombinacije, ali bratovljeva ljubomora kao razlog za njegovo proterivanje nikad mu nije pala na pamet. Ako je tako, onda će lakše prihvatiti svoj "greh". Sada se, međutim, zabrinuo da li će Šerif postupiti na isti način ako on s njegovom sestrom nastavi vezu, koju je, istini za volju, i te kako planirao.

Pošto deo Zlatanovog izlaganja koji se odnosio samo na njega Majkl nije preveo Dejvidu, ovaj zapita šta je mister još rekao.

– Ništa važno, Dejvi – uzvratio je – samo smo se podsetili na neke zajedničke uspomene.

Zlatan je podigao čašu, nazdravili su, gucnuli, zamezili, ali razgovor nikako da krene. Dva momka još ne shvataju šta želi njihov domaćin, dok on drži da oni još neće da se otvore. Znači, moraće jače da pritisne.

– Kao Novičin unuk, Majkle, pretpostavljam da želiš da nastaviš dedin projekat. Svakako si razmišljao o tome.
Jes, ja razmislao – kratko odgovori Majkl.
– I?
– Ja doveo Dejvi.
– Pretpostavljam da je i Dejvi zainteresovan.
Jes, on treba da vidi.
– Hoće da vidi naš rudnik. To je dobro.
Jes. Ja tumoro vodi Dejvi na Bele stene.
– Bravo, momci – oraspoloži se Zlatan i obojicu potapša po plećima.

Ipak je lako s mladićima, zaključio je Zlatan. Ili je on samo iskusan pregovarač. Biće i da kapitalisti otvoreno razgovaraju o biznisu. Razgovaraju, ali ne prenagljuju. Pa u redu, neće ni on. Neka vide Bele stene, pa kad se odluče, da se onda krene ozbiljno. Dosta je bilo improvizacije oko tog rudnika, zato je tri puta krahirao. S američkim biznismenima, stvar bi mogla da dobije realan zamah. Neće Jevreji uleteti u posao a da se debelo ne upoznaju sa resursima, ali kad ulete, e onda...

Zlatan je začas zamislio kako Bele stene vrve od velikih mašina i radnika u specijalnim, američkim uniformana, na čijim poleđinama će svakako pisati Levi. Onda će se obnoviti i fabrika Alem, i u njoj nove, precizne mašine, svakako softverske u skladu sa novom tehnologijom, pa radnice (Zlatan je u fabričkoj hali video uglavnom žene, nekako mu se više uklapalo da fini posao rade ženske ruke) sa sličnim uniformama, ali, naravno, elegantnijim, prilagođenim ženskim oblinama...

Majkl i Dejvid su primetili kako je, s osmehom koji mu se blaženo razlivao po licu, Zlatan negde odlutao u svojim mislima. Primetivši da obojica gledaju u njega, on se trže, zgrabi čašu, te opet nazdraviše, gucnuše, zameziše. Jeste Zlatan sve unapred video, ali znao je i sam da je to samo njegova vizija, a do njenog ostvarenja tek treba da se dođe. Ali tog trenutka se setio kako bi se momci lakše zadobili: kad sutra pođu na Bele stene, obavezno sa njima mora i Zlatica. Bilo bi izvrsno da bude i Milena, valjda će se dotle vratiti iz prestonice. U društvu devojaka, i Bele stene će im se učiniti primamljivije.

nazad