IN-OUT
 
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 17


SMISAO ZA ORIJENTACIJU

Od svih časova najviše sam voleo skraćene.

Na časovima ruskog jezika često sam se pravio Englez.

Deda ne zna sa parama.
Juče primio penziju, a danas mu unuci nemaju ni dinara.

Od svih ocena pred kraj školske godine, dvojka ima najveću cenu.

Za razliku od moje prve ljubavi knjigu nisam pipao.

Najviše sam voleo da sedim u zadnjoj klupi.
Odatle učiteljicu nisam ni video.

Tužiću učitelja direktoru. Stalno priča na času.

Ja sam privilegovan đak. Redovno posećujem direktora.

Zbog moje jedinice iz matematike, tata nikako da se sabere,
a mama se načisto oduzela.

U mojoj školi tata gubi smisao za orijentaciju.
Kad mu učiteljica pokaže dnevnik, nikako ne može da pogodi vrata.

Molim vas dajte mi prelaznu ocenu!
Nemojte da vam ponavljam dva puta!

Saša Miletić

IZ KRATKIH PANTALONA

Učiteljici sam ukrao mobilni da ne priča na času.

Doktor uvek traži da kažem „a“, iako sam odavno u drugom razredu.

Za domaći treba da opišem zimu. Ih, što će tata da se namuči!

Kako da jedem kašikom, kad niko ne sprema čorbaste pljeskavice.

Boško Lomović



VJETRIĆ NESTAŠKO

Vjetar je duvao jednoga dana,
preko krovova i preko grana.
Ma, nije to duvanje bilo obično,
ne vidjeh ništa ja tome slično!

Negdje bi desno da leti vrabac,
al' vjetar brzo mijenja mu pravac,
negdje bi lijevo da skrene kuče,
ipak ćeš desno – vjetar fijuče!

I ne znam kako ne bi ga stid –
zalijepi jednog miša za zid!
Šta da je tada naišla mačka,
šarena, spretna, repa dugačka?

Mišu od straha srce bi stalo,
al' brzo bi opet i zakucalo,
jer bi na neku drugu tačku
odnio vjetar gospođu mačku.

Još svašta moglo je da se zbije,
da tata vjetar stigao nije,
i svog nestaška pravo kući,
poslao ljuto duvajući.

Jelena Glišić

NIKO NIJE KRIV!

Srušila se čaša,
kaže mami Saša,
sa tatinog stola,
pa pukla na pola.
Pala je i vaza
na pločice naše,
pa sad deli sudbinu,
razbijene čaše.
Deca nisu kriva,
grdnja stvar ne rešava,
roditelji shvatite,
sve se samo dešava.
Stvari same padaju,
ne diramo ih,
mi smo sasvim slučajno,
uvek blizu njih!

Dragana Meseldžija

Meni je škola kao pesma.
Idem u muzičku školu.

Matematika je precizna nauka.
Osim kada je ja radim.

Aleksandar Čotrić



ZAMISLI, ZAMISLI...

Zamisli egipatskog faraona
kako prije sedam hiljada godina,
sa daljinskim upravljačem u desnici,
na koljenima njiše uplakanog sina.

Brzo prelistava sve TV kanale
ne bi li došao do kakvog crtića,
jer budući Sin Sunca prestaće
da plače
tek kada začuje glas Pere Djetlića.

Zamisli sad Aleksandra Makedonskog
u avionu na putu za Indiju.
Čudom se čudi kako je tako mlad
osvojio toliku teritoriju.

Zamisli konačno i Džingisa kana
s moćnom vojskom Mongola u naletu:
odjednom prekida osvajački pohod
da bi malo surfao po Internetu.

Zamisli, zamisli... Ali, čemu sve to?
Vrati časkom sebe u prošlost daleku:
silaziš s drveta i tragaš za hranom,
po svemu sličan svome davnom pretku.

Pa ipak, o svemu kada porazmisliš,
najbolje da svako svom vremenu ide.
Uključi računar, gledaj u budućnost,
a faraon neka gradi piramide.

Ranko Pavlović

STONOGA KOJA JE USTALA
NA TRI LEVE NOGE


Veliki problem jedne stonoge:
Ustala je jutros na tri leve noge.

Stotinu nogu priroda joj podari,
Ustane li na levu, tad sve pokvari.

Bolje je bilo da nije ni ustala,
Jer je na dvadesetu nogu pala.

Sad se gega i na tu nogu šepa,
A njoj je baš stalo da bude lepa.

I dok se u hladu kao baškari,
Ona to hromost skriva u stvari.

Jovica Đurđić

EVO I MENE

Rodio sam se, zdravo, svete,
Zdravo, dane, koji svićeš
I zdravo, deco, naše planete –
Od danas jedno više biće.

Mama i tetka vrlo važne
Dok me kupaju i kremom maste,
Pelene su mi često vlažne,
Al’ neće dugo – brzo rastem

Do prvog zuba, i prvih gaća,
I prve reči bakine priče...
Kolevka tesna i sve kraća –
Ali, šta se to vas sada tiče!

Boško Lomović

- 11 -