Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Intervju

  Aziz Javuzdogan
glavni i odgovorni urednik međunarodnog magazina za humor "Fenamizah"

Sarađujemo sa autorima iz više od 40 zemalja

Zbog geografske blizine, istorijskog i kulturnog uticaja
i svestranih odnosa sa balkanskim zemljama
imamo na našim stranicama veći broj balkanskih karikaturista i pisaca

Aziz Javuzdogan je ugledni i poznati turski grafički dizajner, karikaturista i glavni i odgovorni urednik "Fenamizaha", mesečnog međunarodnog elektronskog časopisa za humor. Ovaj časopis u svakom broju na stotinu strana objavljuje karikature, fotomontaže, kolaže, stripove, aforizme, pesme, komentare i druge humorističko-satirične priloge.
Svima zainteresovanima dostupan je na adresi:
https://issuu.com/fenamizah_e-magazine.
U njemu sarađuju autori iz Kine, Irana, Austrije, Rusije, Francuske, Slovenije, Jermenije, Španije, Meksika, Srbije i mnogih drugih zemalja.

Aziz Javuzdogan rođen je 1958. godine u Eskišehiru, u Turskoj. Završio je umetničke studije na univerzitetu u Ankari. Radio je u većem broju turskih novina i na Turskoj radio-televiziji. Tokom više od trideset godina karijere ilustrovao je brojne knjige, naslovne strane, kataloge, brošure i časopise. Njegove karikature nagrađivane su na konkursima u Kanadi, Italiji, Bugarskoj i drugim zemljama. Obavljao je dužnost sekretara Turskog udruženja karikaturista. Objavio je pet knjiga karikatura i zbirku poezije. Sada je slobodni umetnik. Zbog mnogih sličnosti između "Fenamizaha" i "Etne" razgovaramo s prvim čovekom ovog turskog magazina, koji ističe da je počastvovan što može da govori za naš satiričnik.

* * *

Poštovani gospodine Javuzdogan, veoma je zabavno i interesantno čitati "Fenamizah", a kako je uređivati ga?

- Časopis izlazi pet godina u elektronskom obliku. Za čitoaoce je dostupan besplatno i nemamo nikakve komercijalne motive. Naš cilj je da budemo časopis koji će se čitati širom sveta i koji će okupiti svetski poznate autore i karikaturiste. Do sada smo dobili ozbiljan zamah i verujem da imamo respektabilnu poziciju u međunarodnoj zajednici karikaturista.

U svetu postoji kriza časopisa za karikaturu, humor i satiru. U Velikoj Britaniji više ne izlazi "Punč". "Nebelšpalter" u Švajcarskoj odnedavno izlazi samo u elektronskom obliku. Rusija je ostala bez "Krokodila", Poljska bez "Špilkija", Hrvatska bez "Feral Tribjuna", Makedonija bez "Ostena", Češka bez "Dikobraza", a list "Jež" u Srbiji, koji postoji osamdeset godina, izlazi veoma retko. Kako opstaje "Fenamizah"?

- Pominjanje "Fenamizaha" u kontekstu ovih značajnih i uglednih časopisa za nas je priznanje, ali mi smo specifični po tome, kao što sam rekao, što nemamo komercijalne ciljeve. U našoj novini volonterski sarađuju svetski poznati karikaturisti, tako da ekonomska kriza za nas nije problem. Nisu nam potrebne finansije, niti moćne kompanije koje bi nas sponzorisale. Ovo je prilika da obavestim čitaoce u Srbiji da "Fenamizah" nastaje u kancelariji koja se nalazi u mojoj kući u gradu Eskišehiru.

U Turskoj je složena politička situacija (pokušaj puča prošle godine, terorizam, veliki broj izbeglica...). Koliko je takva situacija inspirativna za karikaturiste, humoriste i satiričare, a koliko je ograničavajuća u smislu cenzure i autocenzure?

- Pomenuli ste cenzuru. To nije svojstveno samo za moju zemlju, već je to problem koji se pojavljuje širom sveta. Međutim, svaka zemlja ima svoje specifične okolnosti. Možda je ovaj period zaista restriktivniji nego ranije. Sve zavisi od ličnosti humoriste, njegovog opredeljenja i interesovanja, kao i od političke, ekonomske i socijalne situacije. U svakom slučaju teško je promeniti politiku.

U Vašem magazinu sarađuju i autori sa Balkana. Šta mislite o karikaturistima i humoristima iz BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Rumunije...

- U pravu ste da imamo veliki broj saradnika iz vašeg regiona. Zapravo, sarađujemo sa karikaturistima i autorima iz više od 40 zemalja, od Perua do Kine. Zbog geografske blizine, istorijskog i kulturnog uticaja i svestranih odnosa sa balkanskim zemljama imamo na našim stranicama veći broj balkanskih karikaturista i pisaca. Sreo sam neke od njih u Istanbulu i razvio iskren odnos sa njima. Ali napominjem, da bez razlike, imam dobar odnos sa autorima iz celog sveta.

U Srbiji su veoma popularne turske TV serije. Orhan Pamuk ima status čitanog i kultnog pisca. Kratke satirične priče o Nasradin Hodži podjednako su popularne i u Turskoj i u Srbiji. Na tlu Srbije postoji brojni objekti kulture iz Osmanskog perioda. Između srpskog i turskog naroda postoje sličnosti u mentalitetu, muzici, hrani... Koje turske karikaturiste i humoriste preopručujete pažnji publike u Srbiji?

- Nemam nikakav poseban predlog po ovom pitanju. Kao što sam pomenuo, balkanski narodi imaju vekovne veze, tako da se dobro razumemo. Pre svega, sve zajednice i ljudi moraju da žive zajedno i bez pristranosti. Verujem u božansku moć pred kojom smo svi jednaki.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 



- 10 -