Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Intervju

  Prof. dr Branko Mikašinović,
autor antologije "Srpska satira i aforizmi"

ANTOLOGIJA KOJA PRUŽA SVEOBUHVATAN
ISTORIJAT SRPSKE SATIRE

U SAD se prošlog meseca na engleskom jeziku pojavila antologija
"Srpska satira i aforizmi" (izdavač NEW AVENUE BOOKS)
koju je sačinio univerzitetski profesor Branko Mikašinović iz Vašingtona.
U ovoj knjizi predstavljeni su radovi 36 srpskih satiričara,
počev od najstarijeg Branislava Nušića

Autor Antologije prof. dr Branko Mikašinović je jedan od istaknutih slavista srpskog porekla u SAD. Osnovno, srednje i dobar deo višeg obrazovanja stekao je u tadašnjoj Jugoslaviji. Fakultet, na Ruzvelt univerzitetu, završio je u Čikagu 1965, magistrirao je na Severozapadnom univerzitetu u Evanstonu, država Ilinois (1967), a doktorat iz uporedne književnosti odbranio je na Beogradskom univerzitetu (1984).

Od 1968. do 1975. predavao je ruski jezik i književnost na Tulejn univerzitetu u Nju Orleansu, a zatim na Njuorleanskom univerzitetu. Od 1988. radi kao novinar u srpskoj sekciji "Glasa Amerike" u Vašingtonu.

Autor je knjiga: "Uvod u jugoslovensku književnost", "Pet modernih jugoslovenskih pozorišnih drama", "Moderna jugoslovenska satira", "Jugoslovenska fantastika", "Jugoslavija: kriza i raspad", "Srpska fantastična proza", "Izabrane srpske drame" ...

* * *

ETNA: Gospodine Mikašinoviću, nedavno je u Americi objavljena Vaša najnovija knjiga - "Antologija srpske satire i aforizama" koju ste priredili i za koju ste napisali predgovor. Šta Vas je motivisilo da se odlučite za ovaj žanr?

MIKAŠINOVIĆ: Godine 1979. objavio sam u Njujorku prvu antologiju jugoslovenske satire na engleskom jeziku Modern Yugoslav Satire (Moderna jugoslovenska satira). Prirodno je da sam se posle raspada Jugoslavije orijentisao na srpsku književnost, uključujući satiru. Žanr satire me je oduvek privlačio, još kao gimnazijalca u Novom Sadu. Jedan od razloga tome je da satira u velikoj meri odražava, po meni, jednu od interesantnih crta srpskog naroda - sarkazam.

ETNA: Koliko dugo ste radili na ovoj knjizi i kako je izgledao rad na tako kapitalnom delu?

MIKAŠINOVIĆ: Radili smo na ovom projektu oko dve godine. To je težak i zahtevan posao, počevši od svake tačke i zapete, bezbrojnih detalja do kvaliteta prevoda i njegove prihvatljivosti čitaocu engleskog jezičkog područja. Moj dugogodišnji prijatelj i saradnik na ovom projektu, pisac i pesnik, Dejan Stojanović i lektor Martin Dean (Martin Din) i ja proveravali smo određene tekstove nekoliko puta. Na primer, prevod “Stradije" smo doterivali Dejan, Martin i ja sve dok nismo usvojili konačnu verziju. Ova knjiga je bila dug radni proces i na momente sam mislio, proveravajući tekstove, da ću celu knjigu naučiti napamet.

U ovom projektu, saradnja gospodina Stojanovića je bila od neprocenjive važnosti što se ogleda i u velikom broju njegovih prevoda u ovoj knjizi, izradi korica i drugih aspekata povezanih sa izdavanjem knjige. Ono što smo najviše želeli da postignemo, pored pravog izbora autora, jeste da kvalitet prevoda bude na najvišem mogućem nivou, što, verujem, da smo postigli, kao i u slučaju prethodne antologije Selected Serbian Plays (Odabrane srpske drame).

ETNA: U SAD i zemljama u kojima se govori engleski jezik kad se kaže satira, obično se pomisli na Džonatana Svifta, Marka Tvena, Embrouza Birsa, Džordža Orvela... Da li očekujete da će Antologija koju ste sačinili doprineti da se sazna i za značajne srpske satiričare, kako one koji su stvarali u prošlosti, tako i za savremene?

MIKAŠINOVIĆ: To će se apsolutno dogoditi i to uglavnom iz dva razloga: ova antologija će preko Amazona (sajta za prodaju roba) od sada biti dostupna godinama, a možda i decenijama, čitaocima engleskog jezičkog područja; i drugo, ona daje sveobuhvatan, mada koncizan, istorijat naše satire, kako svojim sadržajem, tako i predgovorom i pogovorom. I verujem da ona u tom pogledu nema premca.

ETNA: Kako Vi, kao profesor književnosti, priređivač ove Antologije i čovek koji decenijama živi u SAD ocenjujete umetničke i estetske domete srpske književnosti u okviru nje - srpske satire?

MIKAŠINOVIĆ: Teško je doneti neku procenu o tome jer je reč o književnosti jednog manjeg naroda, a tu mnogo toga zavisi od kvalitetnih prevoda i opšte kulturološke, pa i političke percepcije o jednoj zemlji i narodu. Uprkos svemu, mislim da se srpska književnost uvrstila u sfere značajnog dometa o čemu svedoče i priznanja kao što su Nobelova nagrada za književnost koju je dobio Ivo Andrić, 1961, zatim recepcija Hazarskog rečnika Milorada Pavića, knjige Pekića, Kiša i drugih. U pogledu satire, čini mi se da je ona popularnija u Srbiji i Evropi nego u SAD, ali, eto, možda ova knjiga otvara nove mogućnosti u pogledu promovisanja srpske satire na engleskom jeziku.

ETNA: Mogu li knjige, poput Antologija koje ste priredili, da doprinesu boljem razumevanju Srbije u SAD i promeni gledanja na našu zemlju, koju mnogi još uvek posmatraju kroz prizmu tragičnih događaja devedesetih godina prošlog veka?

MIKAŠINOVIĆ: Književnost je jedna od ključnih komponenti u razumevanju srpske kulture, tradicije i svega drugoga. Mislim da će ovakva knjiga, kao i svaka druga koja predstavlja istaknute srpske pisce na engleskom jeziku, neminovno doprineti boljem shvatanju srpskog naroda, posebno u svetlu događaja devedesetih godina prošlog veka. Imidž nacije i njene kulture se preko književnosti probija na strano podneblje uglavnom na dva načina: izuzetno kvalitetnim delima i uspešnom promocijom, a što često nedostaje.

ETNA: U Srbiji je aforizam veoma popularan, a kakva je situacija u SAD? Da li novine i časopisi objavlju ovaj najkraći književni žanr, te da li se u knjižarama i na internetu mogu pronaći autorske knjige, zbornici i antologije koje sadrže aforizme?

MIKAŠINOVIĆ: Aforizmi su popularni u Americi, posebno televizijski, a u štampi u onim časopisima i novinama koji neguju tu tradiciju. Naravno, na Internetu mogu se pronaći satira i aforizmi iz raznih izvora. Ipak, popularnost aforizama u SAD nije na nivou kao što je to slučaj u Srbiji ili, pretpostavljam, Evropi, što je u izvesnoj meri povezano i s mentalitetom i tradicijom američkog naroda usled i dalje prisutnih puritanskih vrednosti, uglavnom u većinski ruralnim delovima zemlje, a daleko manje u urbanim, kao rezultat posebno izraženih verskih i nacionalnih razlika i pomešanosti u velikim gradovima.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -