IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 19



APLAUZ I ZA KONJA

Baldemoro u Španiji je mali grad, kažu mama i tata. Baldemoro je najveći grad na svetu, jer ima konje, tvrdi petogodišnja Lara koja, sa balkona svoga stana svakodnevno gleda na hipodrom.

Svakog četvrtka, kad sunce dobrano odmakne ka zapadu, konji i džokeji se takmiče u preskakanju prepona. Najbrži konj i sa najmanje oborenih prepona dobija oko vrata venac, a jahač medalju pobednika. Lara ima svoga favorita. To je Amirante, grive boje zlata i dično uzdignute glave. Jednom se i slikala u njegovom sedlu.

Danas je četvrtak, tata je došao s posla i, s vrata, uzviknuo:
– Spremi se, malena, idemo na hipodrom!

Dok su se konji i jahači zagrevali, gledaoci su glasno prognozirali koji će konj i jahač osvojiti venac i medalju pobednika.

– Ja navijam za jedinu devojku u sedlu, onu što jaše zlatnogrivog paripa – opredelio se tata.
– To je Amirante – odmah ga je prepoznala Lara.
– Jeste, ali ja navijam za devojku.

Mama je tvrdila da će pobediti omaleni džokej u crvenom kostimu na beloj ždrebici.

– A za koga ti navijaš? – pitala je Laru.
– Za konja, za Amirantea.

Takmičenje je krenulo, prvi jahač i konj su vešto savladali i niske i visoke prepreke. Dobro su prošli i drugi i treći. Pri svakom preskoku, konji se uvek dočekivaše na noge, a džokeji ostajahu u sedlu. Gledalište je bivalo sve glasnije.

Četvrti po redu bili su Amirante i devojka. Jahačica se povila napred, ošinula blago bičem konja po sapima i on je zagalopirao. Prvu, drugu i treću preponu preskočiše od šale. Na četvrtoj, visokoj i širokoj, Amirante se saplete i pade. Preko glave mu je preletela džokejka i pala u nisku travu. Publika je u strahu zanemela.

Posle dve-tri sekunde, devojka ustade, otrese prašinu sa odeće, podiže sa zemlje džokejski kačket i vrati ga na glavu. Prolomio se gromovit aplauz. Kad se aplauz stišao, ustade i Amirante. I zatrese lepom grivom.

– Tata, što su ovi ljudi pljeskali šakama? – upitala je Lara.
– Zato što je devojka brzo ustala, što joj se nije ništa loše desilo, nije se povredila...
– Ali, ustao je i Amirante! – uzviknula je i, u veseo žagor publike, uleteo je pljesak njenih malih šaka. Usamljen, ali snažan i dug.

Boško Lomović



POMERANJE UŠIJU

Teča me je naučio da pomeram uši:
pomeriš glavu, sa njom i uši
i to je to.

Danas sam koristila
mamin lak za nokte.
Ofarbala sam ogledalo u hodniku.

Pčele ne daju med.
Mi im ga uzimamo.

Ne razumem zašto se
za neke žene kaže da nose bebu
kad ništa nemaju u rukama?

Ne dirajte bubuljice
i nestaće kao rukom odnesene.

Deco, jedite voće i povrće!
To vam je ono nezapakovano.

Moja mama je najlepša na svetu,
jer liči na mene.

Drago mi je što je deda podetinjio.
Sada je u kući više čokolade.

Ne znam odgovor ni na jedno pitanje. Ne pitajte me kako to znam.

- Deda, zašto ne vidiš?
- Videćeš kad dođeš u moje godine.

Mislim da je moja mama
najlepša na svetu,
a Ana misli da je njena mama najlepša na svetu.
Mislim i da smo Ana i ja dva sveta!

Goran Radosavljević

MAČKA I MIŠEVI

– Mama, u pomoć, video sam vuka!
– Ne boj se, mali moj. I ti si vuk –
reče vučica svom sinu.

Dobio sam malog belog zeku.
Izgleda da nije bio dobar,
jer mu je neko izvukao uši.

Mi smo zaista bogata porodica.
Imamo zlatnog retrivera
i zlatnu ribicu.

Samo me pas Džeki sluša.
Zato što me ne razume.

- Zabranjeno je uvoditi psa u park!
- Nisam ja uveo njega, već on mene.

Moj pas je veoma vezan za mene.
Posebno otkad sam nabavio
mnogo jači povodac.

Imamo psa rase bokser,
ali on uopšte neće da boksuje,
samo se ponekad rve.

Životinje u ZOO vrtu su iza rešetaka.
Tako ih čuvaju od ljudi.

Nabavili smo mačku da lovi miševe.
Sada moramo da nabavimo i miševe.

Majmunica kaže svom nestašnom sinu:
- Budi miran, nemoj da se čovekolišeš!

Životinje imaju cara.
A kada bi se među njima održali izbori,
možda bi i one izabrale majmuna.

Aleksandar Čotrić



NEZGODA

U šumici jednoj
nastao je lom,
mišu na rep slučajno
stade stari slon.

Svi su čuli miša
kako bolno plače,
nikad ništa nije
boljelo ga jače.

I doktori došli,
pa gledaju miša,
kažu rep je dobro,
te se on utiša.

Policija stigla
da slona ispita,
zašto on po šumi
mora da se skita.

Pasoš njemu traže,
vozačku i ličnu,
al` slon grešku do sad
nije im`o sličnu.

Da l` će kaznu pisat`
il` u zatvor slati,
taj odgovor mišić
njima će sad dati.

– Slona tužit` neću
rad vlastitog mira,
izvinjenje molim
i komadić sira!

Jelena Glišić


DEDINA LULA

Deda puši i u prazno gleda
Nebom rode plove ko lađe
Deda ni za trenutak ne da
U rukama lula da mi se nađe

Ta njegova lepa relikvija
Sa mnogo čarobnih šara
Iz koje se oblak dima izvija
Lokomotiva je iz koje ide para

Čim mu staračke ruke klonu
Kad malko na klupi zadrema
Obradujem se tom poklonu –
Al’ gle u luli duvana nema

Jovica Đurđić

ROĐENDANSKI GOSTI

Dan nek bude razuzdan,
vjetar nek je zauzdan,
let prijatan, pouzdan,
sutra – slavim rođendan.

Sad spiskove sačinite,
pa se odmah rastrčite,
telefone uključite,
u goste mi pozovite:

Tri pingvina s Južnog pola,
putni trošak pola – pola
(pola neka odmah plate,
pola kad se kući vrate).

Neka dođe ptica kivi,
znate valjda gdje sad živi.
Albatros nek stigne vodom,
s njim i mitska ptica dodo.

Zovite i tri arare
što prašumom gospodare,
kanarinca sa Kanara
i slavuja sa Brdara.

Iz afričkog perivoja
pozovite dva-tri noja.
Kad dolaze trkačice,
zovnite i pjevačice.

Da ne bude šaputanja
kako svjetsku modu ganjam,
pozovite i komšije:
čvorka, kosa, laste dvije.

Hoću dosta hrane, pića,
da sto puca od obilja.
Dajte žita i crvića,
sjemenki od raznog bilja.

Neka gosti kada odu
raspredaju o provodu,
o tom kako svoj rođendan
slavi srećni vrabac Dživdžan.

Ranko Pavlović

LAV

Svi ga se plaše,
lav pravi kralj je,
s velikom rikom
i strašnom hukom;

Ali kad naiđe
kraljica draga,
presto zadržaće
sa teškom mukom!

Dragana Meseldžija

- 11 -