Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Piše: Raša Popov

Dresura

 

UMETNIČKA DRESURA

Ispod usijane vaseljenske šatre
U publici sve Sunce & Zvezdane Vatre
Sprženi klovnovi i kiše izgorele rose
Samo jedan akrobata popeo se
Na leopardske pleći modre i sure
To je umetnost dresure

Zverinjeg 'oda ne oseća udar
Platformu pod sebe metnuo mudar
U rukama drži zlaćanu trsku
I kožno bičalje za zverinu drsku
Čudan cirkuzan da ne vara on?
Ma jok To svemoćni je Faraon

Svog skulptora ima i svog barda
Metnuše ga na krvava leoparda
Poveriše ga carskoj pazilji
Neobuzdanoj uobrazilji
Od želje za večnošću prosto se je izbezumija
Impregniraće ga da bude mumija

Da leži blažen u mirišljavim sokovima
Napumpan solju sred sisa i u bokovima
Al zalud mu odar večit i skroćeno zvere
Cereka se vatrena publika Gle ljudoždere!
Survaće i Njega i zver u bezdan mlinac
Smazaće ih Zvezde ko siroče slinac


BUNAR

Otkinuo mi se lanac kojim sam vezan
Za rotaciono drvo bunarskog točka
Sasvim sam slobodan i neću biti stezan
Kao pilićima što vezana je kvočka
Niti ću ljevati vodom stočno pojilo
Biću oslobođen prvi kabo avlije
Odvojen od svega što me je odgojilo
I od mame što se uvek pita "Zdrav li je?"
Srećan padam ka dnu konačnog bunara
Željan da dokonam šta je ispod te vode
Kriju li se onde diskovi računara
Na kojima piše gde svrha naša ode

Znam da će sloboda nagraditi padanje
Posle kratkotrajne vretenaste ronidbe
Kroz vodu i kroz blato dna i kroz probadanje
Oslobođen najzad od podlačke gonidbe
Jedino mi dušu podmukla sumnja mori:
"A šta ako je to prolaz u svet još gori?"


1971.

Raznosi nas vreli sunčev vetar
A beskraj nam dalek samo milimetar
Deca su mozgovi otpali sa tebe
Odjutros nam tigar po vratima grebe
Još su tvojoj baki očni kapi krti
Kad je sanjaš u logoru smrti
Ispod mozgom poprskanog malja

Mudrost sveta gde se vidla kolko valja
Izgorele su škole tvojih predaka
Ludilo se čita između redaka
Opet u klupama sede palikuće
Jedan đak jutros zaboravio um kod kuće
Evo opet onaj vrući vetar sunca
Volim tvoje lice kada u snu bunca
Izgorećemo to znam ko u Pompeji
Ćutanje strašno ostaće za nama u aleji


MOJA DUŠA

Moja duša je staro vino bez pretakanja
komad bajatog hleba gutanog bez žvakanja
Moja duša je svoj sopstveni vrag krvopija
Sama sobom narcisoidno se opija

Moja je duša mešina stara na šinama
Komad hleba na milost crnim ptičurinama
Ona ni ne sluti sve tajne smišljene grožnje
Po međunarodnom domaćem redu vožnje

Ponekad ne znam da li duša ta je i moja
Da li jeste numerisana il’ je bez broja
Samerljivo li je šta daje a šta uzima
Nit’ znam koliki prostor ona zauzima

Može li je ikoji silnik srpkom popiti
I kakvim će se bunilom on opiti

 

- 9 -