Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Filozofija


Adam Svift

Politička filozofija

Vodič za studente i političare

2. Sloboda

Rolsova Teorija pravde je najuticajnija knjiga savremene političke filozofije, ali je zato "Dva poimanja slobode" Ajzaje Berlina najuticajniji esej. (Bilo je to njegovo inauguraciono predavanje kao profesora društvene i političke teorije na Oksfordskom univerzitetu, održano 1958.) To je onaj esej povodom kojeg mu je, kao što smo u predgovoru naveli, pisao britanski premijer Toni Bler. U njemu Berlin (1909-1997) pravi čuvenu razliku između "negativnog" i "pozitivnog" shvatanja slobode i tvrdi da se ovo drugo treba smatrati pogrešnim opredeljenjem. Toliko pogrešnim da su se totalitarističke države poput nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza pozivale na njega kako bi opravdale svoj način vladavine. Ako su najočigledniji neprijatelji slobode mogli sebe da ubede da su njeni istinski zastupnici, u pitanju je bilo nešto veoma čudno.

Berlinov esej daje izvanrednu sliku onoga što se stvarno dogodilo - kako su se dva načina razmišljanja o slobodi, koji su u početku bili veoma bliski, postepeno razilazili i postali potpuna suprotnost jedan drugome. To je znalački, podsticajan i uverljiv prikaz izuzetno značajnog događaja u istoriji ideja. Ipak, ne zadovoljava u celosti kriterijum jasnoće. Berlin na više načina pravi razliku između negativne i pozitivne slobode i, istovremeno, iznosi argumente u korist stavova koji su, u suštini, veoma različiti. Ne iznenađuje što čitalac ostaje u dilemi u vezi s tim šta on želi da kaže. Pokušaću da neke od tih dilema ovde razrešim. Nastojaću da objasnim zašto je Bler zastupao "pozitivnu slobodu", koju je Berlin smatrao opasnim opredeljenjem, koje se može izmetnuti u zvaničnu ideologiju totalitarističke države. Nije reč o tome da je Bler potencijalni diktator. Odgovor nije toliko uzbudljiv. Suština je u tome da Berlin koristi izraz "pozitivna sloboda" za više različitih stvari, od kojih samo neke imaju prizvuk totalitarizma. "Pozitivna sloboda" za koju se Bler zalagao - koja ima ključnu ulogu u razmišljanjima levičarskog centra širom Evrope i Severne Amerike - nije ona koja je dovela do pojave Hitlera i Staljina, ili koju su oni zastupali.

Pored toga što se razjašnjava razlika između negativne i pozitivne slobode, ovim delom knjige obuhvaćena su još dva pitanja. Istražuju se veze između slobode, vlasništva i slobodnog tržišta. Jednim od desničarskih argumenata brani se privatna svojina i slobodno tržište pozivanjem na ličnu slobodu. Nozikovo poimanje pravde kao ovlašćenja, o čemu je bilo reči u prvom poglavlju, dobar je primer za to. Toga u znatnoj meri ima i kod Hajeka. Pošto takav način razmišljanja zauzima značajno mesto u najširim političkim raspravama - pozivanje na slobodu često je prisutno u zalaganjima za niske poreze - neophodno je pažljivo ga razmotriti. Pozabavićemo se i idejom pozitivne slobode, koju Bler nije zastupao - onom za koju Berlin smatra da vodi totalitarizmu. Kada neke stvari razjasnimo, videćemo da li je čak i ta vrsta "pozitivne" slobode u toj meri opasna kao što to Berlin misli.

nazad