Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Gančo Savov,
profesor i prevodilac

Srpska književnost zaista je popularna
u Bugarskoj

Od klasične srpske književnosti na bugarski je prevedeno skoro sve značajno,
a veliku popularnost stekli su Branislav Nušić, Ivo Andrić, Stevan Sremac,
Borisav Stanković, Desanka Maksimović, Miloš Crnjanski, Milorad Pavić, Danilo Kiš, Dragoslav Mihailović, Dušan Kovačević i niz drugih...

Gančo Savov je poznati bugarski književnik, naučnik, pu­blicista i prevodilac. Rođen je 1930. godine u gradu Perniku, koji se nalazi trideset kilometara jugozapadno od Sofije. Studirao je slavistiku u bivšoj Jugoslaviji.

Bio je urednik u izdavačkim kućama u Sofiji i dugo godina uređivao je kulturnu rubriku u dnevnim novinama. Kasnije je radio u Bugarskoj akademiji nauka.

Savov je podelio sudbinu istočnoevropskih disidenata (Sol­ženjicina, Brodskog, Mendeljštama, Mihnjika, Havela, Dinstbira, Konrada...) koji su zbog svojih kritičkih stavova i književnih dela bili proganjani i lišavane slobode. Od 1974. do 1985. godine bio je u političkom zatvoru pod lažnom optužbom za veleizdaju, "ideološku diverziju", zapravo - zbog zalaganja za zbližavanje bugarskog naroda sa narodima Jugoslavije. Posle izlaska s robije, do kraja komunističkog režima u Bugarskoj 1989. nalazio se u prinudnoj izolaciji.

Nakon sloma komunizma i sudske rehabilitacije radio je u nekoliko redakcija i nastavio je naučni rad u Institutu za balkanistiku Akademije nauka. Krajem 1994. postao je glavni urednik revije za svetsku književnost "Panorama", a nešto kasnije i predsednik Saveza prevodilaca Bugarske.

Od 1997. do 2014. bio je profesor na Slavističkoj katedri Univerziteta u Velikom Trnovu.
Član je organizacija bugarskih književnika, prevodilaca, novinara, i PEN-a, a član je i Udruženja književnika Srbije.

Dobitnik je više nagrada, među kojima su i srpske - Srpskog PEN-a, "Zlatni krug", Beogradskog aforističarskog kruga, "Bogorodica Trojeručica", Fonda "Ivanka Milošević" iz Čikaga i drugih.

Autor je više knjiga o istoriji književnosti Južnih Slovena, o zemljama bivše Jugoslavije, o represivnom sistemu komunizma u Bugarskoj, naučnih studija, prevoda...

* * *

ETNA: Od kada počinje Vaše interesovanje za Srbiju i Jugoslaviju i, posebno, za književnost južnoslovenskih naroda koji su nekad činili zajedničku državu?

Savov: Slučaj u tim stvarima uvek čini svoje. Odmah posle Drugog svetskog rata, kao dečak bio sam skoro godinu dana u jednom sanatorijumu u Bugarskoj gde su na oporavku bila i deca iz Jugoslavije. Sa njima sam živeo, učio i družio se. Čak sam došao u Beograd i pohađao školu. Na taj način sam se zauvek zbližio sa Srbima i to se pretvorilo u moju sudbinu. Kasnije sam studirao Slavistiku u Jugoslaviji (Beograd, Sarajevo, Ljubljana) i tako sam se posvetio književnosti Južnih Slovena. Moja životna težnja je bila zbližavanje Bugara sa narodima tadašnje Jugoslavije.

Početkom devedesetih godina prošlog veka postao sam i profesor na Slavističkom fakultetu Univerziteta u Velikom Trnovu gde sam skoro dvadeset godina predavao književnost Južnih Slovena.

ETNA: Kako ste doživeli krvavi raspad Jugoslavije, građanski rat koji se u njoj vodio devedesetih godina prošlog veka i kakve je to posledice ostavilo na percepciju našeg nekadašnjeg jedinstvenog kulturnog prostora u susednoj Bugarskoj?

Savov: Sve sam to stalno pratio i doživljavao veoma bolno i kritički, jer sam znao da su se obični ljudi, narodi, dobro razumeli i nisu imali ništa jedni protiv drugih. U Bugarskoj smo znali da su taj haos izazvali političari čije bolesne ambicije su dovele društvo do kriminalnih ekscesa. Bio sam u stalnom kontaktu sa mnoštvom ljudi iz svih zemalja bivše Jugoslavije, a boravio sam dugo i u nekoliko navrata u Bosni odmah posle Dejtona. Sasvim dobro razumem i poštujem tendenciju ka samostalnosti, ali to je moglo da se ostvari bez krvi, žrtava, izbeglica i nepotrebne mržnje.

ETNA: Koji srpski pisci – klasici i savremeni autori su poznati i, ako se može reći, čitani i popularni u Bugarskoj?

Savov: Sa zadovoljstvom mogu da kažem, da je srpska književnost zaista popularna u Bugarskoj. Od klasične književnosti prevedeno je skoro sve značajno, a veliku popularnost stekli su Branislav Nušić, Ivo Andrić, Stevan Sremac, Borisav Stanković, Desanka Maksimović, Miloš Crnjanski, Milorad Pavić, Danilo Kiš, Dragoslav Mihailović, Dušan Kovačević i niz drugih... Nekoliko njih je objavljivano više puta.

ETNA: Koje autore i dela ste preveli na bugarski sa bivšeg jugoslovenskog prostora, a koje knjige planirate da prevedete?

Savov: Preveo sam oko pedeset knjiga. Među njima su pojedina dela Branislava Nušića, Branka Ćopića, Mihaila Lalića, Cirila Kosmača, Draga Jančara, Vesne Parun, Grozdane Olujić, Dragana Velikića, Ivana Ivanovića i drugih. Sastavio sam Antologiju srpske pripovetke zajedno sa Sijkom Račevom i veći deo autora su u mom prevodu. Sastavljanje i prevod Antologije slovenačke poezije takođe je moje delo.

Pošto sam već u godinama ne planiram ništa posebno da prevedem i trenutno više radim na svojim naučnim radovima. Napisao sam nekoliko knjiga o istoriji književnosti, među njima i Istoriju književnosti Južnih Slovena, zasad jedinstvenu u Bugarskoj. Dva izdanja je imala i moja knjiga "Južnoslovenske zemlje". U pripremi su još neke knjige i studije o srpskoj književnosti, kao i radovi posvećeni humoru i satiri Južnih Slovena i književnim južnoslovensko-bugarskim vezama...

ETNA: Kako ste se osećali kada ste uhapšeni 1974. godine, pod lažnom optužbom da ste "jugoslovenski špijun"? To mora da je bio strašan šok i veliki stres za Vašu porodicu i Vas. Vreme hapšenja, istrage, suđenja i izdržavanje kazne verovatno je najteži period u Vašem životu? Šta Vas je održavalo, davalo snagu da prebrodite nevolje i ulivalo veru da ćete izaći na slobodu i skinuti ljagu sa svoga imena?

Savov: Stvarno, bio sam stresiran i iznenađen kad su me uhapsili, ali ne toliko koliko se pretpostavlja, jer politička situacija u Bugarskoj nagoveštavala je slično ponašanje komunističkih vlasti, jer je Jugoslavija smatrana najvećim neprijateljem Bugarske. Sve optužbe protiv mene bile su političkog karaktera. Cilj sudskog procesa bio je da se "dokaže" kako "jugoslovenski revizionizam", odnosno Jugoslavija, radi protiv Bugarske i neostaljinističkog socijalizma. U stvari, nijedna optužba nije bila kažnjiva prema bugarskim zakonima. Državna bezbednost je upravo inkriminisala moja kritička mišljenja o našoj stvarnosti koja sam delio sa prijateljima iz Jugoslavije i proglasila to za špijunažu i državnu izdaju, a takođe i moja zalaganja za zbližavanje sa narodima Jugoslavije. Čak je i tužilac demantovao isledničke izmišljotine. U njegovom izlaganju doslovno se kaže: "Optuženi Savov nije imao zle namere prema svojoj zemlji i nije izdavao državne tajne!" Ipak, po nalogu Komiteta Komunističke partije dobio sam neobično strogu kaznu od osamnaest godina strogog zatvora. Proveo sam 11 godina u zatvoru, od 1974. do 1985. Kasnije, posle 1989. godine sve optužbe su odbačene i sada čak imam sudsko uverenje u kome piše: "Lice nije osuđivano!"

Šta mi je pomoglo da izdržim? Nikad ne mogu da odgovorim na takvo pitanje. Verovatno to zavisi od karaktera i duhovne izdržljivosti čoveka. Drugi faktor je nesumnjivo taj što smo svi politički zatvorenici bili zajedno, u zatvoru u gradu Stara Zagora, u centralnoj Bugarskoj.

ETNA: Zanimljivo je da ste dok ste bili u zatvoru pisali aforizme na srpskom jeziku, pokušavajući tako da "ostanete u formi" i ne zaboravite srpski jezik. Možete li nam reći neke od tih aforizama?

Savov: U zatvoru sam pisao na srpskom, ne samo aforizme, već i pesme. Evo nekoliko aforizama nastalih iza rešetaka:

Istraga dokazuje da sve može da se sakrije.

Ljude s najširim pogledima na svet vlast smešta u najtesnije ćelije.

Nemoj padati duhom gde god ti padne.

Kod nas ljudi ne smeju da se smeju.

U komunizmu komunizam je stigao najpre u zatvore.

ETNA: Da li ste ove i druge aforizme mogli da zapišete, ili ste morali da ih pamtite, poput aforističara Žarka Petana koji je sve aforizme koje je osmislio zapisao tek po izlasku iz zatvora?

Savov: Aforizme i pesme sam mogao da iznesem iz zatvora samo u svojoj glavi!

ETNA: Kada uporedite vreme komunizma i postkomunistički period posle 1989. godine u Bugarskoj, kakve razlike postoje na planu kulture, umetnosti i književnosti?

Savov: Razlike su kolosalne! Prvo, nestala je ideologija komunizma kojoj je bilo potčinjeno sve – ekonomija, obrazovanje, umetnost, društveni život... Za vreme komunističkog režima nije moglo ni da se zamisli nešto što nije u skladu sa marksizmom. U bivšoj Jugoslaviji je u to vreme postojala estetska sloboda, ali u Bugarskoj je to bilo nemoguće. Sada kod nas postoji potpuna sloboda misli, stvaralaštva, štampe, kao što je to u svim demokratskim zemljama.

ETNA: U Bugarskoj je pre nekoliko godina objavljena Antologija srpskog humora i satire, u kojoj su zastupljeni i Vaši prevodi srpskih autora. S druge strane, bugarski autori ovog žanra poznati su Srbiji i objavljivani su u novinama i časopisima. U svim bivšim komunističkim zamljama, osim u Srbiji i Bugarskoj, prestali su da izlaze časopisi za humor i satiru. Kako Vi objašnjavate vitalnost bugarskog i srpskog humora i satire?

Savov: Antologiju srpskog humora i satire priredio sam preveo sam skoro sve radove u njoj. To je rezultat mog dugogodišnjeg bavljenja srpskim humorom i satirom. Čuveni međunarodni konkurs za humorističke priče "Aleko" utemeljen je 1965. godine u kulturnoj rubrici omladinskog dnevnika koju sam uređivao. Tokom godina konkurs se "preselio" u satirični list "Stršel".

Na vitalnost srpskog i bugarskog humora i satire gledam kao na neki fenomen. U našim zemljama postoji ne samo čvrsta tradicija tog stvaralaštva, nego i stalno interesovanje i potreba za takvim delima. Odlaskom komunizma, ne samo da nisu nestali uslovi za negativne pojave, već naprotiv – društvene, ekonomske i moralne okolnosti daju nove povode za književnu i novinsku satiru. I meni je čudno zašto se do te mere smanjila potreba za oštrom satiričnom reakcijom u drugim istočnim zemljama, te su se izgubila satirična izdanja?!

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -