IN-OUT
 
 
 

 

 


CRTAM,

PIŠEM,

DIŠEM!

Uređuje
Aleksandar Čotrić


ETNICA, BROJ 21



PJESMA O JOVANI

"Kud si blen'o, što zuriš u prazno?"
pitaju me svi moji drugari,
a ne znaju da i kada žmurim
ja Jovanu posmatram ustvari.

Mama viče, tata podvikuje,
"Uči", kažu, al' ko da ih čuje,
sve riječi naprosto polude,
jer Jovana iz njih proviruje.

Rečenice proste i složene,
odgovore tačne i sve greške
samo jedan Jovanin smiješak
već pretvori u zadatke teške.

Plus i minus, slova i brojevi,
to za mene baš nema značaja,
kad Jovana svojim plavim okom
modro nebo sa rijekom spaja.

I u svesci, punoj žvrljotina,
gdje za crtež više mjesta nema,
smiješi se njeno vedro lice
s mrljicama od eurokrema.

Pletenice boje zlatnog klasja
upliću se u moje zadatke.
Ma, moraću izmamiti pogled
od Jovane, te guščice slatke.

"Kud si blen'o, što buljiš u prazno?"
i dalje me pitaju drugari,
a svi znaju, to više ne tajim,
o Jovani da mislim ustvari.

Ranko Pavlović



DETE KOJE OBEĆAVA

Rode nisu dobre.
Kradu decu iz porodilišta.

Mama, uopšte nisam uzimao teglu
sa smokvama.
Sve sam vratio kako je bilo!

U kući se za sve pita tata,
ali odgovore daje mama.

U kući se sve vrti oko moga tate.
Kad popije!

Sestra me tera da jedem puževe.
Kaže da brza hrana nije zdrava.

Deda nema zube,
jer spava sa babom.

U školi sam počeo da prepisujem pogrešno.
Čim tačno prepišem, dobijem keca.

Ja sam dete koje obećava.
Popraviću sve jedinice!

Mitar Đerić

PRVI SEPTEMBAR

Jutros satovi zvone ko ludi.
A zašto zvone? Ko se to čudi?
Ustaje vojska sanjiva lica,
Vojska dječaka i djevojčica.
Jutros je prvi septembar.

Jutros su ranije ustale mame,
Spremaju doručak za mališane;
Mažu džemove na kriške hljeba,
Iz vruće tave kajgana vreba...
Jutros je prvi septembar.

Jutros su djeca dobila krila,
Zato su razdragana, vedra, čila;
Oblače odjeće čiste, nove,
Spremaju torbe, jer škola zove...
Jutros je prvi septembar.

Branislav M. Vuković

KAD PLANE LJUBAV

Jasna je spalila moje ljubavno pismo.
Tako je među nama planula ljubav!

Tata nije znao šta da kaže na roditeljskom sastanku,
pa sam morao ja da mu šapućem.

Ponavljanje je majka mudrosti,
pa ću, izgleda, u mom razredu jedino ja ispasti mudar.

Nenad ima žicu za matematiku.
Sve zadatke rešava telefonom.

Od svih matematičkih radnji,
u školi najviše volim deljenje užine.

Nastavnicu matematike trebalo bi opomenuti.
Ona u školi zadaje najviše problema.

Ja sam zimski raspust proveo radeći.
Radio sam šta sam hteo.

Jadranka mi je napisala ljubavno pismo
i napravila dve gramatičke greške:
Prva je: da me ne voli,
a druga: da će uvek voleti Sašu.

Milovan Vržina

GUSARI I NJIHOV NOVAC

Gusari, gusari, vašeg vam bokca,
Otkud vam tolike hrpe novca?

Jeste li ga sa grana ko voće brali,
Ili ste ga ko bratija složno krali?

Nešto se mislim, nije moguće,
Toliki novac imati kod kuće.

Vi, čupavi vukovi s lepih brodova,
Vesela družino opasnih lopova,

Dajte ovamo barem koju paru –
Za sladoled svom vernom drugaru.

Jovica Đurđić



ŠKOLA

Puna znanja
svjetlost sanja.
Iz daleka
đake čeka.
Pa se trudi, brine, muči
da ih uči,
da sa znanjem
dođu kući pjevajući.

Zato škole
đaci vole,
još od Vuka,
Svetog Save,
kad utvrde
školsko znanje
nikad neće
da zaborave...

Zato dobro
uči u školi,
sva saznanja ona ima,
da bi mog`o kad porasteš
da se družiš s učenima.

Milisav Đurić

ŠKOLA ZOVE

Ponovo se zvono čuje
Što u klupe đake zove,
Zvuk daleko odjekuje
Iz dvorišta škole nove.

Započinju dani novi,
Predavanja i čitanja;
Ređaju se lepi snovi,
Želje za što više znanja.

Svi u ruci torbe nose
I bukete svežeg cveća,
Za svakog je đaka škola
Radost, i to ponajveća.

Srboljub Mišković

Još nisam nikome rekao da ću ponavljati razred.
Hoću tatu prvog da iznenadim.

Prestao sam da bežim sa časova.
Otkad na njih ne idem.

Aleksandar Čotrić

- 11 -