Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 



Promenada duha 34

Priredio: Vitomir Teofilović
 

TEMA meseca, GODINE

Povodom katastrofalnih poplava u SAD, Indiji, na Filipinima...

VODA PRIJATELJ, VODA NEPRIJATELJ

Svi znamo da nema života bez vode – ona je, uz vazduh i hranu, primarni egzistencijalni činilac svih živih bića. No kao što bi bez nje čitava naša planeta bila pustinja, i njeno (pre)obilje je katkad katastrofalno. Obilje kiša u sadejstvu sa orkanskim vetrovima, kao što je nedavni slučaj sa američkim velegradom Hjustonom, može da usmrti mnoštvo ljudi i razori stotine kuća. Od nepogoda tih srazmera nema prave odbrane; jedino se mogu, blagovremenim upozorenjem građana i preduzimanjem raspoloživih mera, razorne posledice znatno ublažiti. Kuće i druga zdanja u tim oblastima treba da su čvršće (sa armiranim betonom...), odvodni sistemi i zaštitni kanali sa povećanim kapacitetom... To se zna od davnina i u razvijenim zemljama praktikuje. To je način koji i mi, doduše retko sa dugoročnom strategijom i sistemskim merama, mahom o-ruk taktikom i improvizovanim akcijama u poslednji čas...

Ako je odbrana od velikih voda preteška za današnje mogućnosti i zadatak buduće tehnologije, korišćenje vode je već milenijumsko otkriće. Nažalost, mi smo i na tom polju na svetskom začelju. Upečatljiv primer je Beograd. Grad koji leži na dvema velikim rekama apeluje na svoje žitelje od proleća do jeseni da štede vodu, da ne zalivaju dvorišta i bašte, da je koriste samo za kućevne potrebe. Obratno je u modernim gradovima, od kojih retko koji ima tako povoljne prilike kao Beograd.

U svetskim prestonicama stimuliše se zalivanje dvorišne trave, bašti i voćnjaka. Zašto se i tamo ne štedi voda?

Zelene površine u urbanim naseljima su blago neviđeno.

Pre svega, sa svakom travkom i cvetom, a kamoli sa drvetom, količina kiseonika se povećava, što je za zdravlje primarni činilac. Drugo, psihološki i estetski efekat su očaravajući ako su dvorišta zelena i puna cveća i drveća; turoban ako su betonirana. Treće, takođe vrlo bitno – mnoštvo zelenih oaza, vrtova svih vrsta, menjaju zbirnim dejstvom mikro-klimu, ublažavaju temperaturne razlike, što ujedno smanjuje i izdatke za grejanje i izdatke za hlađenje stanova.

Sa relativno skromnim izdatkom, grad kroz koji protiču tone litara vode u sekundi mogao bi da bude grad vrtova i fontana, doista grad na vodi, a ne bajkovito obećanje za buduća vremena.

Drugi naš tužan primer je katastrofalno stanje našeg korišćenja vode u saobraćaju i poljoprivredi. U strukturi saobraćaja stavka rečnog transporta kod nas je zanemarljiva, a razlika u troškovima između kamionskog i brodskog prevoza je 10:1, čak i 12:1! Za razliku od Nemačke, a slično je i u drugim modernim zemljama, gro kabaste robe – kamen, šljunak, pesak, cement, kreč, cigla, crep, gvožđe... čak i prehrambena roba koja ne mora ekspresno da se preveze – so, šećer, brašno, ulje; krompir, kupus, repa, luk... – prevozi se rekama, čime se dobija ne samo fantastična ušteda već se i veoma rasterećuju drumovi, jer i omanji brod može da preveze sto puta veću količinu robe od kamiona...

Neupućeni mogu da pomisle da je skupa regulacija reka za saobraćaj, ali nije. U već pomenutoj Nemačkoj odvija se intenzivan saobraćaj i na rečicama širokim svega dvadesetak metara, jer brodovi su elipsasti (izduženi) i samo "rečni divovi" dosežu širinu od desetak metara...

Što se tiče kanala za navodnjavanje, ne samo što ih odavno ne gradimo, već smo i davno izgrađene, poput svojevremeno regionalno respektabilnog hidro-sistema Dunav – Tisa – Dunav zapustili!

Ne smemo ni da pominjemo higijenu vode u većini naših reka! A do polovine prošlog stoleća (do "Obnove i izgradnje naše zemlje ponosne") Beograđani su koristili vodu Save i drugih reka za piće i kuvanje!

ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

DANSKE NARODNE IZREKE

• Brige odloži uveče sa odećom, ali ih ujutro ne obuci.
• Služi se pameću kao kormilom, a vrlinama kao jedrom.
• Ko mnogo misli, malo govori.
• Često u seljačkoj kolibi nađemo ono što ne možemo
u kraljevskoj palati.
• U ustima žene "ne" nije "ne".
• Najskuplje je zdravlje koje se kupuje u apoteci.
• Ako mi učiniš dobro, ostavljam ti pola;
ako mi učiniš zlo, ostavljam ti ga celo.
• Zavist ne ulazi u praznu kuću.
• Nije dovoljno rano ustati, treba i na vreme stići.
• Kad bi laganje bila umetnost, svet bi bio pun umetnika.
• Samo slepac pita zašto volimo ono što je lepo.
• Nevina lepota je dvostruka lepota.
• Drvo ljubavi se zaliva suzama.
• Humanije je pomoći čoveku koji pada nego čoveku koji se penje.
• Najduži je put od majke do kućnog praga.
• Ko ne daje ni dve pare za savet, skupo plaća kajanje.
• Kad ti sreća pruži prst, ti joj pruži ruku.
• Star i mudar zaslužuje dvostruko poštovanje.
• Molbe i darovi su sudijama uspavanke.
• Čovek, ptica i brod putuju u neizvesnost.

Pojmovnik

NASILJE

• Herbert Spenser:
Pojedinačno nasilje je zločin, a kolektivno – patriotski čin.

• Gandi:
Što se dobije nasiljem, izgubi se većim nasiljem.

• Lav Tolstoj:
Katastrofalne posledice proizvodi iluzija da neki ljudi mogu silom
da popravljaju život drugih ljudi.

• Engleska izreka:
Jedan čovek može dovesti konja do vode,
ali ga ni dvadeset ne mogu naterati da pije.

• Alesandro Maconi:
Ni brdo zasluga nije dovoljno da opravda jedno nasilje.

• Ibzen:
Jauk se čuje i kad tučeš i kad tebe tuku.

• Arturo Graf:
Nasilje je rođak straha.

• Njegoš:
Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom.

• Lao Ce:
Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nametati sebe –
vrhunac nasilja.

• Dostojevski:
Ni najplemenitije nasilje nije dostojno jedne dečje suze.

• Mojsije:
Bolje je biti među progonjenima nego među progoniteljima.

• Gandi:
Pasivno nenasilje je odsustvo rđavih namera.
Aktivno nenasilje je savršena ljubav.

• Paskal:
Ni najveće nasilje ne može da oslabi istinu; naprotiv, samo je jača.

• Lec:
Ne može se svirati "Pesma slobode" na instrumentima nasilja.

• Danska izreka:
Čovek se može silom naterati da zatvori oči,
ali se ne može naterati da spava.

VELIKANI DUHA

PJER BOMARŠE
(1732 – 1799)

Dramski pisac Pjer Ogisten Bomarše (Pierre-Augustin Caron de BEAUMARCHAIS) proslavio se komedijama "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba". Pretočene u libreta, postale su još slavnije istoimene opere – Mocartova "Figarova ženidba" i Rosinijev "Seviljski berberin" – predstave na svakodnevnom repertoaru širom sveta.

• Svako treba najpre da se upita:
šta sam uradio za blagodeti koje uživam osim što sam se rodio?
• Od svih ozbiljnih stvari najsmešniji je – brak.
• Ne misli odakle si došao, misli kuda si pošao.
• Piti bez žeđi i voditi ljubav u svako doba –
to je jedino po čemu se razlikujemo od životinja.
• Gde cveta kleveta, umire dostojanstvo.
• Najbolji način da se ljudi sami poprave je da im se pokaže kakvi su.
• Ništa bez forme! Pogledajte one koji se smeju sudiji u kratkoj odeći kako drhte pred advokatom u togi!
• Danas se peva i ono što nije dostojno ni da se brblja.
• Moćnik čini dobro već samim nečinjenjem zla.
• Zar ne znate da je prisluškivanje ružno?
Ali to je najbolji način da se nešto tačno čuje.
• Trudim se da se svemu smejem u strahu da zbog svega ne plačem.
• Ima istina u koje ne treba verovati!
• Klevetajte, klevetajte, nešto od toga će ostati za potomstvo!
• Kleveta, gospodine? Vi i ne znate šta prezirete!
I najpoštenije ljude kleveta skrši, pa koji bi joj đavo mogao odoleti?!
• Da bi neko mogao da se ovajdi klevetom, mora prethodno steći ime, čin, položaj i bar neki kakav-takav ugled.

VREMEPLOV

ANRI DAVID TORO
(1817 – 1862)

Američki pisac francuskog porekla Toro (Henry David Thoreau) rođen je tačno pre dva veka. Značajan je pesnik i esejista, a odlikovao se i briljantnom duhovitošću.

• Ako beda voli društvo, ima ga u izobilju.
• Samo nam onaj dan svane u kome se probudimo.
Mnogo je više dana no svitanja.
• U dokolici uživa samo onaj ko nađe vreme da uvećava
svoje duševno blago.
• Ne možemo bez svojih grehova – oni utiru put našim vrlinama.
• Duboko se kajati znači ponovo živeti.
• Knjige treba čitati isto tako razborito i oprezno kao što su i pisane.
• Šta je drugo klasika no zabeležene najplemenitije ljudske misli?
To su jedina proročanstva koja nisu umrla.
• Jedini lek u ljubavi je još više ljubiti.
• Zavisiti od milostinje prijatelja ili od državne penzije je isto
što i otići u sirotište.
• Što se mene tiče, vrlo lako bih mogao bez pošte...
U životu sam primio samo dva-tri pisma vredna poštarine.
• Ništa zemlju ne čini tako prostranom kao prijatelji u daljini –
oni stvaraju geografske širine i geografske dužine.
• Nikad ne nađoh druga koji bi bio toliko društven kao samoća.
• Stvari se ne menjaju; mi se menjamo.
• Mi smo dvosekli mačevi: kad god oštrimo svoju vrlinu,
brusi se i naš porok.
• Imamo pravo znanje ako znamo šta znamo a šta ne znamo.

PREVOD / ÜBERSETZUNG

S. SCHAIN: APHORISMEN AUS DEM KRIEG

• "Druckfehler"

• Cäsar öffne dich.

• Ibrahim Lincoln

• Illyrium tremens

• Ottomanische Zentralen

• Persönlichkeitscolt

• Er sang der zweite Terror.

• Orkane der Volksmacht

• Kulturalligatoren (statt Animatoren)

• Die Frauen können nicht das ganze Leben ohne Organismus zubringen.

• Er hielt eine Rede auf der Ehrenturbine.

• Er diente in der königlichen Avantgarde.

• Bei den letzten Wahlen wurde eine entscheidende Schlacht zwischen der Persönlichkeitskult geführt. Der Kult hat gesiegt.

Herausgegeben und übertragen von Milo Dor

- 15 -