Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
DODATAK
 
 

 

 


Piše: Vesna Milosavljević

Obeskriljene ptice

 

CUBOK GLAMUR

G(la mur) u zemlji cuboka, kavurme,
trulog povrća i bajatog hleba.
Gde je odlazak zubaru luksuz visoke kategorije,
gde niko ne prima čak ni prosečnu platu,
gde se svi zgražavaju nad turbo folkom
a nisu gadljivi na imidž svih tih starleta
veštačkih sisa i ostruganih peta.
Pa kad pogledaju svoju premorenu ženu
odvrate pogled od nje sa gađenjem i sažaljenjem
I maštaju o nečem čega biti neće
barem ne za ovoga života.
Robovi neostvarenih dečačkih snova
neiživljeni u smiraj dana
maštaju o nekom vilinskom biću
koje statira i levitira
unutar svih tih usijanih glava
I tako Bog stvori kafansku pevačicu
da joj se dive oni što spavaju po barakama
i od užeglog pečenja ne osećaju
kako joj znoj curi ispod tesne, sintetičke haljine
i kako se gnoj cedi iz posekotine
na savršenom gležnju
dojučerašnje paorke
koja se uputila da dosanja nečiji tuđi san
kad se iz sopstvenog mamurna probudila.


LAGUM

U lagumima moje duše
beloglavi supovi svijali su svoja gnezda
u koja su im kukavice podmetale mućkove
te ostadoše bez poroda
da odzvanjaju nemuštim kricima kroz noć
koju obasjava mesec oblika svastike
i vizije svastike behu u mojim očima
i bejah metresa izgubljenog kraljevića
i rodih mu sina prvenca
jednog svanuća na raskršću vasione
dojila sam dete bez usana mlekom od kokosa
skrivena ispod divljih palmi
nisam se plašila buke i besa
nisam se plašila nikada
ja sam jaka i hrabra
ja sam žena koja je poljubila prosjaka i u princa ga pretvorila
ja sam predatora pripotomila
u njemu i u sebi
i nastao je muk
i san se ostvario
on je plovio preko sedam mora
jedno je bilo slano a sva ostala mrtva
lagumi su nas čekali
naš se sin izgubio u njima
naša se ljubav ponovo rodila
neoskrnavljena, strasna, neumitna
sad je tražim pepelom i prahom zatrpanu
po podzemnim lavirintima
probuđenu a zatočenu
u lagumima moje duše
Uzeću je tako devičanski deflorisanu
da je iz pepela nanovo vaskrsnem
i držaću je na grudima nežno
i kap će se kokosovog mleka slivati iz moje dojke
jer ja sam žena
a moje su ruke obeskriljene ptice.


Kao pesma

Kao da je to tek tako
Misli pozitivno i cvetaće ti majske ruže u decembru
pa i duže
samo ih redovno suzama, radosnicama zalivaj
budi hrabar, skoči u vir a dalje plivaj
možes ti to samo ako je volje
čak i neplivači hodaju po vodi
kad pada kiša
ti nemoj da pokisneš nego budi vlažan
i postaćeš snažan kad se praviš važan
ubaci po koji filigranski rad u svoje snove
jer takva će ti biti java
korakom jednim u pobede nove
poljubi dragu svoju što čekaće te bleda i nema
ne budi vatru u njoj
pepelom i prahom praotaca je pospi
otiđi bez zbogom, bez osvrtanja, bez povratka
samo je ne zovi njenim imenom krsnim
možda spava.


SIMULACRUM

Sav taj isforsirani, isfolirani, simulirani optimizam
odglumljena egzaltiranost,
dobra volja i dobro raspoloženje
samo su loša gluma malog statiste
koji se smrzava u gomili saboraca na Košutnjaku
isto koliko i u podstanarskoj sobi koju deli sa dvojicom šljakera na crno.
Sveto trojstvo koje naizmenično zagreva prljave tabane
u limenom lavoru
i krvava nepca dezinfikuje jeftinom rakijom iz plastične boce
u koju će, nakom što je iskape,
urinirati jer nemaju gde drugde
i u nju staviti SOS poruku
bez istinske nade da će je iko ikada pronaći.
A u međuvremenu,
histerični smeh ili facijalni grč
i mehaničko onanisanje na slike folk zvezde
izgužvane i zaprljane skorelom musakom.


Oda radosti

Nedeljom ne odlazim u crkvu
niti sveće za zdravlja i pokoj duše palim
propustim liturgiju, propustim misu
uvek iznova sebi obećam
kako ću naveče izgovoriti očenaš naizust
a zaboravila sam ga odmah
nakon što sam ga u inat naučila.

Nedeljim ne spremam porodični ručak
ne stavljam uštirkani stolnjak ni uštirkani osmeh
ne vadim porcelan ni kristal iz komode
ne idem u posete, ne dočekujem goste.

Nedeljom se ne smejem očima deteta
niti se ponedeljka poput odraslih plašim
radosna sam moderato cantabile
o, da, radosna sam, moja draga radosti.



 

- 9 -