Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Intervju

  Turhan Rasijev,
bugarski satiričar

Humor izriče presude,
satira ih izvršava

Srpski humor i satira veoma su cenjeni u našoj zemlji,
i tako je još od vremena Branislava Nušića.
U Bugarskoj svi znamo za srpski roštilj, šljivovicu i - aforizme.

Turhan Rasijev: Rođen sam 28. januara 1942. godine u selu General Kiselevo, u blizini Varne, na obali Crnog mora. Volim rodno mesto, zato što je, em generalsko, em kiselo. Zato uvek pišem protiv generalne linije vladajućih partija i prezirem kisele osmehe političkih lidera.

Ovako čitaocima "Etne" predstavlja svoje mesto rođenja Turhan Rasijev, poznati pisac, autor desetina knjiga, jedan od najboljih bugarskih satiričara, epigramista i aforističara.

Rasijev je objavio knjige: "Ne plači poslednji" (1978), "U četiri oka" (1986), "Nemam reči" (1991), "More do grla" (1996), "Vreli-nekipeli" (2001), "Dezinfekcija" (2006), "Satirična zona" (2007), "Politička džungla" (2007), "S Pegazovim perom" (2008), "Višespratna groblja" (2009), "Šale o muškarcu i ženi" (dve knjige, 2010), "Polittikvani" (2010), "Apostrofijada" (2011), "Po kratkom postupku" (2012), "Bez zadnje misli" (2014), "Morski smeh" (2014), "Bugarski humorističko-satirični rečnik" (2014), "Politički epigrami" (2014) i "Vesela godina" (2015).

* * *

ETNA: Kako ste odlučili da se posvetite humoru i satiri?

Rasijev: Da sam znao da je tako teško biti satiričar, nikada ne bih počeo da se bavim književnom profesijom. Ali kada sam uvideo sve neprijatnosti koje čekaju humoriste i satiričare, već je bilo kasno. Prljave vode političkih tokova bacile su me u društveno blato i nisam više mogao da se izvučem, a zna se da ko baci kamen u blato, prvo sebe isprlja. Tešim se, međutim, da mi je samo odeća uprljana, a ne i duša.

ETNA: Kada ste napisali prvi aforizam?

Rasijev: Bio sam učenik devetog razreda. Matematika mi nije išla od ruke i kada smo imali kontrolni ili pismeni, ja sam umesto rešenja zadataka, pisao aforizme. Prve književne radove, dakle, napisao sam kao gimnazijalac u gradu Dobriču. Najpre sam pisao na turskom, a zatim i na bugarskom jeziku.

ETNA: Kad ste počeli da objavljujte u štampi?

Rasijev: U vreme kad sam bio student Ekonomskog fakulteta u Varni počeo sam da sarađujem sa regionalnim i centralnim časopisima i novinama. To nije bilo ekonomično, ali je bilo književno podsticajno.

ETNA: I tako do danas?

Rasijev: Redovno sarađujem s nedeljnikom za humor i satiru «Stršel» iz Sofije i časopisom «Kultura, umetnost, književnost», koji je glasilo Udruženja književnika Varne. U njemu imam rubrike «Setimo se s osmehom» i «Smeh oko nas» koje su posvećene satiričarima iz Varne u prošlosti i sadašnjosti. Jedino ne znam kakva je budućnost naše satire.

ETNA: Za vreme komunizma, posebno sredinom osamdesetih godina prošlog veka, bilo je i problema?

Rasijev: Pre trideset godina vrh Bugarske komunističke partije odlučio je da bugarizuje pripadnike turske nacionalne manjine. Počeli su da nam menjaju imena i prezimena, a ko na to nije pristajao, bio je proteran u Tursku. Meni su promenili ime i prezime u Tras Kiselovski i, na užas lokalne vrhuške, nastavio sam da objavljujem u štampi aforizme i epigrame. Tada sam poslao ciklus epigrama u Sofiju, za časopis «Puls». Prođe mesec dana, međutim, mene ne objavljuju. Onda telefonom pozovem glavnog urednika i pitam šta je s mojim radovima: «Imam osećaj da ste ih poturčili». I već drugog dana «Puls» je objavio moje epigrame - nepoturčene..

ETNA: Vaša književna interesovanja veoma su raznovrsna?

Rasijev: Pišem aforizme, pesme, epigrame, satirične minijature, basne, apostrofe... Dakle, volim sve što vole stari.

ETNA: Pored pisanja, bavite se i priređivanjem antologija?

Rasijev: Tako je. Sastavio sam «Antologiju bugarskog aforizma», «Antologiju aforizama Varne», «Antologiju epigramista Varne», «Antologiju bugarskog epitafa» i «Krilate misli - Antologiju bugarskih aforističara 19. veka». Dok sam ove antologije sastavio, sebe sam prilično rastavio.

ETNA: Da li ste prevođeni na strane jezike?

Rasijev: Moji radovi su prevedeni na skoro sve jezike bivšeg socijalističkog lagera, jer se tad nije moglo preko njegovih granica. Zastupljen sam u Antologiji balkanskog aforizma, Vasila Tolevskog, koja je objavljena na makedonskom i srpskom jeziku. Fabricio Karamanja iz Torina preveo je moje maksime na italijanski jezik. Posebno mi je drago što su mi aforizmi prevedeni na srpski jezik i što će ove godine u Srbiji biti objavljena Antologija bugarskog aforizma.

ETNA: Da li ste imali prilike da se upoznate sa srpskom satirom?

Rasijev: Srpska satira veoma je poznata u Bugarskoj. Imao sam priliku da čitam Antologiju savremene srpske satire «Ošišani jež», objavljenu 2004. godine u Sofiji, koju je sastavio i preveo Krsto Krstev, uz pomoć Ganča Savova i Žele Georgijeve. Takođe, pre nekoliko godina kod nas u Bugarskoj pojavila se knjiga «Srpski humor» - zbornik priča i aforizama za koji je zaslužan Gančo Savov. Srpski humor i satira veoma su cenjeni u našoj zemlji, i tako je još od vremena Branislava Nušića. U Bugarskoj svi znamo za srpski roštilj, šljivovicu i - aforizme.

ETNA: Molimo Vas za za čitaoce Etne kažete nekoliko Vaših aforizama.

Rasijev:
Sadašnje sluge naroda traže bogatiji narod.

Ko se bori za red i zakonitost u ovoj državi - nešto s njim nije u redu.

Komunizam je završio. Neka se pripremi... Demokratija!

Koreni zla trebalo bi da se iskorenjuju u vrhovima vlasti.

On pet para ne daje za narod... Nema sitno.

Oni na državnim jaslama ne haju ni za kakvu dijetu.

Narod koji spava ne budi nikakvu sumnju.

Ne volim da mi daju maglovita objašnjenja kad je sve jasno.

Kad sam bio slobodouman, nisam mislio šta govorim.

Mrzim podjednako političare svih nacija, jer nisam rasista.

Nemoj da se raduješ kad govore samo lepo o tebi. Možda vežbaju za tvoju sahranu.

Na početku narod vodi borbu za Slobodu, zatim – borbu za Demokratiju,
i na kraju – borbu za Opstanak.

Kad narod podigne glavu, uvek nešto pada.

Ljudi više ne kleče pred papama i patrijarsima, već pred oligarsima.

Nije posao nezaposlenih da daju savete vladi kako da im pronađe posao.

Prodavanje i kupovanje glasova možda je krivično delo, ali je i dobar biznis.

Uspavani narod ne budi sumnju.

Humor izriče presude, a satira ih izvršava.

­ Razgovarao:
Aleksandar Čotrić
 


- 10 -