Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Piše: Vitomir Teofilović

Serijal o savremenom srpskom satiričnom aforizmu 

Sudar folklornih idioma

U savremenom srpskom aforizmu relativno je čest slučaj da se ukrste folklorni idiomi u izvornom obliku i da taj sudar iznedri aforizam bitno drukčijeg značenja od svojih sastavnih delova. Evo kako Dragan Šušić sučeljava dva idioma koja su posebice afirmativni iskazi, ali u "kratkom spoju", da upotrebimo ovde sintagmu iz elektrike, proizvode suprotno značenje – ironičnu aluziju na vojno-političku zloupotrebu mladih: Omladincima smo poverili prvu liniju fronta. Na mladima svet ostaje.

Gorku ironiju proizvodi i sučeljavanje dveju sintagmi-floskula iz naše političke propagande. Svaka od njih ima status činjeničnog iskaza, ali stavljene jedna uz drugu proizvode logički nonsens. Evo kako nam je taj dodir-sudar efektno dočarao Brana Crnčević:  Pre rata nismo imali ništa, a onda su došli Nemci i uništili su sve. Isti pisac često u svojim aforizmima koristi te idiomatske dodire-sudare, a prava bravura je presecanje idioma žrtvovanje života radi svojih ubeđenja, toposa koji ima patriotsku konotaciju, da bi inverzijom prisvojnih prideva međusobno suprotstavio njegove delove i patriotski etos demaskirao kao političku manipulaciju: Osećam da bi mnogi žrtvovali moj život za svoja ubeđenja.

Mitar Mitrović je na suptilan način, razdvajajući ih svezom ali, proizveo značenjski sudar sintagmi sve bolje i treba izdržati, koje u svakodnevnom govoru spadaju u istu, afirmativnu gamu značenja: Svakog dana sve nam je bolje, ali treba to izdržati.

Evo kako je Aleksandar Baljak efektno sudario dva toposa iz različitih diskursa – Crvenkapu iz diskursa bajke i odlazak u šumu, metaforu za pristupanje boraca partizanskoj vojsci: A Crvenkapi svaka čast. Prva je otišla u šumu. Aforizam sadrži čitav snop značenjskih implikacija: sinonim za partizane je pridev crveni; vreme odlaska u šumu je osnova za položaj u hijerarhiji vlasti i borački staž, a opšte mesto i društvene prakse i javnog mnjenja je koliko je manipulacija bilo sa tim stažom, jer dovoljni su bili iskazi dva svedoka, često mitom korumpiranih...

Pavlu Kovačeviću je usmeni folklor bio često nadahnuće za aforizme. Evo kako je slikovito suočio sintagme kičma od testa i nemati (biti bez) hleba: Čovek sa kičmom od testa nikad nije bez hleba.  U bitne Kovačevićeve poetičke odlike spada i izuzetna konciznost – sazdao je veliki broj aforizama od svega nekoliko reči. Krajnji stepen stilsko-značenjske sublimacije, vrhunsku ekonomiju izraza,  Kovačević je ostvario u aforizmima od samo dve reči: Uzdižimo nepismene! / Savladajmo nauku! / Suzbijajmo sirotinju! To su idiomi suočeni sa samima sobom, politički slogani sa duplim dnom. Izvorno značenje im je u znaku etosa revolucije, slogana-pokliča društvenog preobražaja, no ostavši bez realnog pokrića postali su odjeci šupljih parola. Svaki od ovih aforizama je u znaku bumeranga, sudar obećanog a neispunjenog cilja, dobre namere i rđave posledice.

Ironičnu artikulaciju "duplog dna" srećemo i u aforizmu (ujedno naslovu knjige) Aleksandra Čotrića, u kome se folklorni idiom negacije postiže promenom naglaska gramatički afirmativnog iskaza: Daćemo mi vama demokratiju! Forma obećanja se naglaskom imperativa preobraća se u iskaz poruge sa primesom pretnje.

Aforističari su umeće korišćenja gotovog materijala, postojećih govornih ili pisanih iskaza, doveli do maksimuma. Savo Martinović je sazdao aforizam "doslovnim" sučeljavanjem dva folklorna idioma: "Hvala ti, majko, što si me rodila!" "Ne zahvaljuj, sine, nema na čemu!"

Dragoslav Mitrović aforizmom I ratno vreme je novac je sažeo idiom pozitivnog značenja – drevnu narodnu izreku vreme je novac – i sintagmu ratno vreme, koja nam u horizont značenja automatski priziva sintagmu mirno vreme (mirno doba). Ove dve sintagme, kao što znamo, nisu samo diferencijalni antipodi tipa sever – jug u opisu društvenog (mahom međunarodnog) stanja već su i vrednosni polovi. Stavljajući deo sintagme – epitet ratno – ispred idioma o vremenu kao novcu, Mitrović ostavlja sintagmi ratno vreme podrazumevajuće, izvorno negativno značenje, ali sažimanjem sintakse, skraćenim objedinjavanjem dve rečenice, prebacuje naglasak sa opštenarodne štete i patnje na korist i radost ratnih profitera.

Isti značenjsko-stilski postupak primenila je i Vesna Denčić u aforizmu Deset božjih zapovesti sveli smo na razumnu meru. Stavljajući naporedo, u jednostavnom sledu, bez ikakve sintaksičke intervencije, temeljni biblijski topos sa idiomom koji u svakodnevnom govoru ovaploćuje korektiv negativnih društvenih pojava – haosa i svih vidova nemorala – dobila se ironična samoprojekcija društva: ne korigujemo se prema meri kategoričkog imperativa vere već taj imperativ saobražavamo tekućoj svakodnevici. Svesti na razumnu meru zahtev koji simbolizuje apsolut smisla i morala je relativizacija najvećeg mogućeg radijusa. Satiričnu vivisekciju morala sopstvenog društva Vesna je izrazila na suptilan način, između redova, naoko krajnje ležerno, samogovorom inercije kao jedine vrednosti na delu.

Autor ovih redaka je minimalnom jezičkom intervencijom, interpoliranjem sveze i, koja je po pravilu saglasna sa kontekstom, preokrenuo i krajnje relativizovao apsolutistički iskaz Luja Četrnaestog. Zevsovska poruka, od koje je drhtala od straha i najviša vlastela, umetanjem sveze i pretvorila se u cikutavi, jedva čujni mišji glasić: Država, to sam i ja.

U svim navedenim primerima ukrštaji idioma sa srodnim značenjskim predznakom su proizveli neočekivana, paradoksalna značenja u odnosu na svoja izvorna značenja. Paradoksalnost veze srodnih fenomena jedno je od čuda ne samo egzistencije već i esencije i ujedno veliki izazov za mislioce i umetnike.



LJUDI NE SMEJU DA SE SMEJU


Gančo Savov (1930)


Otkad su mi zapušili usta, bolje čujem.

Sa svojom mršavom penzijom mogu da izdržavam samo iluzije.

Kriza traži odricanje od suvišnog. Zato su se neki prvo odrekli demokratije.

Majstor pera! Očerupao je toliko sponzora!

Kupili smo skupe švajcarske satove, ali još uvek ih podešavamo prema Kremlju.

Najsiromašniji narodi proizvode najbogatije političare.

Provereni najčešće proneveravaju.

Duša je organ unutrašnjih poslova. Zabranjeno je mešati se u njihov rad.

U zatvorskoj ćeliji svaka zamršena filozofija postaje mršava.

U komunizmu ljudi ne smeju ni da se smeju.

Svi lopovi u postkomunizmu postali su baroni.

Kad jednom čoveku uzmu sve, on postaje patriota.

Istraga dokazuje da sve može da se sakrije.

Ljude s najširim pogledima na svet, vlast smešta u najtesnije ćelije.

Nemoj padati duhom gde god ti padne.

Komunizam je najpre stigao u zatvore.

Prevod sa bugarskog: Aleksandar Čotrić

- 8 -