Početna Arhiva Kontakt
   
IN-OUT
 
 
 

 

 


Piše: Miloje Veljović

Kad se glasnu krelci

 

ČUVAJ MI SE, FAMILIO MOJA

Ovo vreme podlosti i mraka
Sluđen narod izbaci iz stroja
Jedno drugom na glavu bi selo —
Čuvaj mi se, familijo moja!

Intrige su zavladale svetom
Rađaju se bića novog kroja
Požalit se skoro nemaš kome —
Čuvaj mi se, familijo moja!

Na vrhu su namazani krelci
Premazani skoro sa sto boja
Sa njima je teško vodit borbu —
Čuvaj mi se, familijo moja!

Svud okolo magla i prašina
Oko nas su dripci masnog kroja
Mi pošteni čamimo u blatu —
Čuvaj mi se, familijo moja!

Ne vredi nam izgoniti pravdu
Sklonimo se u skrovišta svoja
Kriminalci ne daju nam šansu —
Čuvaj mi se, familijo moja!

Nadajmo se ipak nekoj sreći
Da će doći posle ljutog boja
Bog sve vidi i ne prašta nikom —
Čuvaj mi se, familijo moja!


DOĐE TAKO VREME

Dođé tako vreme pa pozoba radost
Na meniju imaš samo bol i tugu
Neviđene sile sputaju ti krila —
Postane ti hladno od senki debila!

Dođé vreme – sve pod konac nije
I strašno te ražaloste ljudi
Čovek počne pričati sa sobom:
Bože mili svakojakih ćudi!?

Dođé vreme moralnog skliznuća
I šljam dođe gde mu mesto nije
Ulizice popnu se do trona:
Kakva gadost u nama se krije!?

Dođé vreme razvrata i kiča
I u rupu skliznu veličine
Sve što vredi devalvira sasvim:
Ostanemo prepuni gorčine!

Dođé vreme pokunjenih glava
I obrazi poštenih crvene
Grabeži se oko svega glođu:
Za humanost ponestane cene!

Dođé vreme hajdučije prave
I za ruke vuku te pacovi
Pitaju te hoćeš li u igru:
Ako nećeš, mrtvim se nazovi!

Dođé vreme kad se glasnu krelci
I truju te svakojakom dogmom
Il` ih slušô ili gluv ostao:
Oni će se poigrati s tobom!

Dođé vreme o magli se piše
I iz nje se izbaviti neda
Džaba švrljaš – niko to ne čita —
Ali Gospod sve pažljivo gleda!


UCVELJENA MLADOST

U jednom velikom selu
Nadomak velikog grada
Planuo je veliki požar
Gde rastu bića mlada!

Tamo gde je tabla kao biser čista
Gde su razmišljanja medena i bistra
Desio se grom pre početka sna
Planula je zgrada od vrha do dna.

Tamo gde je dečija graja bila bit
Gde su se osmesi vezali u nit
Desio se muk kao stroga kazna
Dupke puna škola ostala je prazna.

Tamo gde se čuo raspevani hor
Gde su karakteri ko jele i bor
Desio se kuršlus koji nije treb'o —
Izgoreo krov – progledalo nebo!

Tamo gde su bajke sasvim blizu jave
Gde se lako hlade usijane glave
Desio se košmar neviđen do sada
Nekad zborno mesto osta puno jada.

Tamo gde se znanje sticalo ad-hok
Gde se svi spremaše za naredni skok
Desio se maler kome nema mere
Zaplakaše klinci bez nade i vere.

Tamo gde su profe govorile glasno
Gde je skoro svima sve postalo jasno
Dogodi se oganj koji prži redom
Kakvog još ne pamte ni oni sa sedom!

Tamo gde su lutke bile poglavari
Gde su epruvete i šestar drugari
Pojavi se ugarak koji nema boju
Uzavrela mladost s tugom je u stroju!

Tamo gde su krofne mirisale često
Gde su ruke male gurane u testo
Desio se sumrak i nestalo svetla —
Ostao je osmeh ko vezana pertla!

Tamo gde su lopte skakale visoko
Gde je cilj ka svemu išao duboko
Desio se tajac kao neka kob —
Razdragani žamor postala je rob!

Tamo gde su klikeri grmeli ko zvečka
Gde su se gađale stative i prečka
Desio se gutljaj što proguta gro —
Razjareni plamen spusti sve na dno!

Ali, deco draga, ipak glave gore
Posle svakog mraka pojave se zore
Na istom će mestu opet biti živo
Niče nova škola kao nebo sivo!

Strpite se malo dok ne bude bal
Ukrotite tugu – upregnite žal
Svi smo sada jednom posvećeni cilju —
Vama ćemo lepšu podariti zbilju!

Držite se čvrsto dečijeg zanata
Za brige goleme ne postoji plata
Nek vam bolje sutra bitiše u glavi —
Računajte na nas: Nikad niste sami!


 

- 9 -